Srpski sion
Бг. 24.
„ожки сион. 8 -
Стр. 397.
Школске годипе
М «-> о ев ® У о М И $ 0 &
сб б св Н М" § М * М еЗ а ® « л и
•>«а § 8 и 9 о «5 е Р м л 5 К сЗ ^ § ф М Н 1< « м О м ® В |>Ј Рч Н М & А 8 н *о О о и
1 ! Н м м м Л 04 а в м н м м
Ф М 02 2 м М" * 8 5 «3 § « м 2 © и ВЗ! в 8 в
ученика војених школа
богосдова
03 М а п СР еЗ а н
медицинара
св 6. о о о ч 13 е
техничара
питомаца консул. академије
Свега
1898 9
34
4
42
2
3
51
10
9
4
—
1
160
1899 1900
—
38
3
45
1
3
56
14
7
5
2
1
175
1900(1901
1
43
5
45
1
3
59
15
8
6
4
1
191
Највећи део питомаца учио је у Хрватској и Славонији, па по том у ужој Угарској и најпосле у Австрији и иноземству. 0 владању и успеху питомаца не могу поднети подробнога извештаја, јер врло мален део питомаца подноси своје сведоџбе на увид. Ну по што, према декретима и одлукама, школске управе видирају признанице, то се према поднесеним признаницама на исплату, може рећи, да се питомци добро владају и добро успевају. ПлаЛање камата на хиаошекарне зајмове свих фондова и заклада за ове две године било је у главном уредно тако, да се није утужило много дужника. У години 1900-ој показује се много већи број тужаба него у преЈјашњим годинама; ну узрок је ту у првом реду, што је напред већ споменутом одлуком бр. С. 0. 2306)629 ех 1900. наре^ено, да се од 1. јула 1900. немарни дужници утужују, кад су у заостатку са једногодишњом каматом, а не после годину и по дана. Услед тога скраћивања рока су многи дошли до утужбе. Овопредметне податке наводим у овом. Предано је: 1899. 1900. 1.) тужаба 261 према бр. дужника 4*17 % ; 472 према бр. дужника 7'18 % 2.) овршних молба 70 „ „ „ 111 „ 78 „ „ „ 1*18 „ 3.) дражбених „ — 24 „ „ „ 0"36 в 4.) утока 32 „ в „ 0*51 „ 58 „ „ „ 0'88 „ Том на супрот пак поднео је фискалат у години 1899-ој — — — — 1203 „ 1900-ој — — — — 1158 заједно 2361 ком. извештаја и правних мишљења, Рачуни нар. цркв. фондова и заклада прегледани су и за 1898. и 1899. и поднеће се високом нар. цркв. сабору на финалисање. У препису пак поднесени су и преузвишеном г. кр. уг. министру-председнику, као што је већ напред споменуто. Надовезујући на пре^ашњи свој извештај у предмету просторија за саборницу и за смештење звања врховних нар. цркв. автономних власти имам част споменути одлуку бр. С. О. 1895, 1956/576 ех 1899., којом је примљен план и прорачун за градњу фондовске зграде односно зграде неприкосновенога фонда и поднесен ради получења превишње дозволе како за градњу, тако и за пренос земљишта са клирикално-школскога на неприкосновени фонд с тим, да је изречено, да ће се за семениште на терет првога имати купити згодно земљиште; даље (високом кр. уг. владом одобрену) одлуку бр. С. О. 2276 ( 635. ех 1900 , којом је услед получења прев. дозволе