Srpski sion

т>

ЛЈГФ 6|Ј

се лично меии. Овај. пуг вама (окренувши се оио тројиди) друге казне не ћу одредити. Радујте се, што се казна ваша обратила у корист сирота човека; а од сада ако се не користите овом поуком по ступаћу друкчије. Хајдмоте, и ко старо спомене — томе око напоље. 0 том догађају двадесетих година прошлога (XIX) века причало се по свој Москви, називајући поступак преосвећенога Филарета — „другим Сололоновим судом." Рад. Гр. (Предававе о српокој музипи.) На првом конгресу свију музичара у Будимпешти на ком је председавао гроф ГГ. Сапарија, држао је врло леп и одушевљен говор наш млади и даровити компониста г. Исидор Бајић. Говорио је црво о вредности и оригиналности наших дивних народних песама, које оспм пас нн један народ нема. Позвао је пажњу сакунљених музичара на дивне руковете Мокрањчеве, које треба сваки музичар да познаје, ако хоће душу српскога народа да упозна. Други део његовог говора односио се на наше дивно црквено пјеније, које је најуспешније и најсретније сакупио млади професор наш г. Тих. Остојић. Трећи део говора му је био о нашим лепим народним играма. Дивно ]е описао како игре наше један вођа води, како се оне лепо савијају, како код нас не играју двоје по двоје, него сви заједно и тако наше игре не озпачавају љубав него слогу. Говор је г. Бајићев врло пажљиво саслушан, бурио поздрављен тако да му је председник гроф Сапарија честитао и захвалио му се, што је у тако лепим цртама упознао их са музичким благом народа српског. „Бр". (Одликовани српски уметници.) Познати српски академски сликари: Паја Јовановић и Марко Мурат п вајар Ђока Јовановић, који су на Париској светској изложбп прошле године изложили своје радово, одликовани су од председника 'француске републике називом „ОШсГег (!' Аса<1ет1е." (Србин директор ц. и кр. ковнице у Бечу.) За директора ц. и кр. ковнице (Мипгатђ у Бечу постављен је досадањи поддиректор Димитрије Петровић. Нове слике. (Гуслар на збору.) Добили смо на приказ слику срнског академског сликара А. Боцарића, у олеографској репродукцији издану накладом познатог издавача српских слика П. Николића, трговца Загребачког. Репродукција је врло лепо испала, те ће оза слика бити прави украс срнским домовима. Слика је широка без оквира 95 см. а висока 63 см. Оквир је широк 13 са. и лено цозлаћен или позлаћен-оксидиран. — Цена је слици фор. 24. уз иесечну одплату, а за готов новац 10°/ 0 јефтиније односио фор. 21. 60.

Јавна захвала. Поводом смрти нашег милог и никад непрежаљеног спна и брата: Здравка Поповића богосдова II. годиие Овим се захваљујемо свима онима, који су било којим начином учествовали на сахрани нашег драгог покојника, и тиме нам преголему тугу нашу у неколико ублажили. У нрвом реду се захваљујемо професорским зборовима срп. прав. бог. училишта и срп. вел. гимназије, који са својим ученицима на погреб дођоше и овај посљедњи покојников пут својим присуством увеличаше. Хвала нека је пречасној господи свећеиицима: Јовану Вучковићу ректору богословије, Јовану Јеремићу окр. протопр., Василију Константиновићу протој., Милутину Јакшићу проф. богосл. И. Маширевићу гпмн. катихети, Валеријану Прибићевићу проф. богосл., Ст. Јовпћу администратору нарохије, Данилу Брзаковићу капелану, Нпканору Чалошевнћу патр. економу, јереју Николи Станишићу, и г.г. Данплу Пантелићу патр. архиђакону и Августину Бошњаковићу патр. протођакону, што иам милог покојника на најсвечанији начнн опојаше и за душу му се Богу иомолише. Надаље нека је хвала гђи Меланији Шандора Чакића што положи диван венац на самртни одар свог старог и искреиог поштоваоца Здравка. Особиту пак захвалу изричемо: г. Спасоју Николићу богосл. II. године који се у име своје, својих другова, а и богословског књижевног друштва „Слоге" са драгпм нам иокојником у св. храму онако срдачно и искрено опрости. Најпосле хвала свима сугра!)анима, без разлике вере и народности, који се сетише упокојеног нам Здравка, те му својим одличним присуством ову последњу почаст указаше. У Карловци 28/VI 1901. ОжалошЋена породица | поп-Ђуре ПоповиЋа.

I

Јавна захвала. Ова црквена ошптина сматра за своју угодну дужност, да се овим иутем и најљешие захвали ваљаном Србину, нашем мјестном трговцу, г. Ради Вишнићу, на његову прелијепу дару, којим је нашу т. ј. своју цркву — Свету Петку сад о Духовским иразницима украсио и обдарио; а дар његов све редом нас домаће и све оне побожне (духовске) збораре наше, задивио и угодно изненадио. I Дар је Радин: један налоњ за читаље ев. ] Еванђеља, из цртачко-везилачког завода г. Ми-