Srpski sion

п

СРПСКИ СИОН- Стр. 437.

Крој 2(з.

пали од Њега и из живота упали у смрт, Он даровао за препорођење за повратак у живот, Сина Свога, — то како су малена сва друга добра, која ми од Њега молимо у молитви, да би нам их, ако су иам врло нужна, на прву иокрену реч вере даровао; и како се ми неможемо извинити, кал сумњамо у молитви, да ћемо их од Бога добити?! — За то у молитви не дај Богу никаква труда за испунење твоје молитве; него речи, које изражавају твоје молбе и нужде, сматрај за испуњење онога, што молиш — за само дело — и веруј, да имаш већ прави залог за получење онога. што молиш, у самим речима, којима М')ЛИШ. — (Срвшвће се.)

Ориген као проповедник* Говорити о проиоведничком раду и заслугама Оригеновим за нроцват хришћанске проповеди, немогуће је, а да у кратким цртама не осврнемо се на стање црквене проповеди у времену, које је његову раду претходило. То нам је потребно с једне стране, да видимо под каквим се је приликама и према којим узорима развијао Оригенов проповеднички таленат, а с друге стране, да видимо, што је дух његов створио у проповеди бољег и савршенијег од пређашњих проповеди, због чега је стекао трајну славу у књижевности црквеној и назван оцем хришћанског проповедништва. Од првог иочетка до данас у цркви хришћанској била је проиовед на само саставни део богослужења, него такођер и најприличније срество, којим се је ширила наука Христова, којим се је одбијао нападај противника Христових од Хршнћана, а уједно беше и за назидавање срдаца хришћанских ироповед од велике важности и користи. Као свака наука тако је и проповед ирошла кроз разне фазе свога развитка, од којих је понајзначајнија, проповед трећега века, што она чини прелаз од начина проповедања по надахнућу и без претходног спремања за нроповедање новом савршенијем проповедању, које је тражило од проиоведника, да проповеда реч Божју држећи се у томе строго текста Св. Писма, а настојећи при томе, да мисли буду изложене у некој системи. Излагати проповеди * По обећању доноеимо ову радњу што ју је мрадио упокојени Тома Т. Суша као богоодов IV. год. Ур.

у системи могло се је само са претходном штудијом и изучавањем садржине св. писма. То изучавање беше узроком, да су се почеле развијати и друге богословске науке, чиме је проповед добила већу вредност због јасноће протумачених и богословском науком расветљених места у Св. Писму. Трећи век, у коме се ова знаменита промена у ироповеди догодила, усредсређен је у једном једином лицу, пошто се од других врло мало сачувало богослужбених проиоведи, које управо са својим радом испуњава доба трећег века, и због чега се остали проповедници групирају око њега, као око свога средишта. То средиште јесте велики учитељ црквени Ориген, који је међу проповедницима свога времена не само најоригиналнија, најзанимљивија и најзнатнија појава у црквеној књизи, него је уједно својим радом такова угицаја на потомство имао, да се даљи развитак науке и проповеди носи у свему видну белегу његова духа. Узрок што се његов велики таленат свестрано развио, може се највише приписати сретним приликама, у којима се је црква налазила, а то је време, кад су на истоку развиле се катехетичне школе, у којима су ревни поборници Хришћанства поучавали омладину у духу хришћанске науке. У то доба пада и живот славног Оригена, о чијем ћемо раду и животу, да говорммо и да се опширније позабавимо. Ориген се је родио 185 год. у Александрији као син хришћанских родитеља. Његов отац Леонида иосвети велику нажњу његову васпитању у хришћанском духу, а такођер се је бринуо, да му се син извеџба и стече знања и у профаним знаностима. Из малена показаваше велику склоност учењу, и пажњу за истином тражећи, да му се разјасне нека неразумљивија места из св. писма. Еад је год. 202. за гоњења Септимија Севера његов отац мученичком смрћу за Христа умро, беше Ориген тако одушевљен за Христа, да се је хтео сам пријавити да га муче, од чега га ја мати једва задржала После споменутог догађаја настојаше Ориген још већим жаром, да се усаврши у хришћанској науци и пошто је као приватан човек имао већ пре много ученика, који доцније постадоше знаменити учитељи цркве, иостави га епископ Александријски Димитрије за катихету школе и цркве у Александрији. Број ученика његових брзо порасте и он мораде саставити још један