Srpski sion

С тр . 528.

„СРПСКИ СИОНЧ

Б р . 31.

више дивити нашем ограниченом познавању природних сила и погодности за живот." Ако је то тако, ако су природне науке у наше доба саме на путу свога развића, и ако оне према развићу своме потврђују истине хришћанства, то нема разлога да не допустимо, да ће доћи време, кад ће се научна истраживања сложити сасвим са учењем вере. Какви су узроци неверовања у наше време? Ако се пажљиво обазремо на живот нашег времена, опазићемо, да се у наше време ретко сретају људи чврста карактера. Наше време брине се само да обогати свој ум разним појмовима али сасвим занемарује правидно васиитање свога карактера. Ето зашто су данас тако ретки, који су усвојили чврста и стална начела у свом опхођењу. Слободно можемо рећи, да је наше време богато не неверовањем него оскудицом сваког чврстог убеђења. Хришћанство тражи ради добра човечјег борбу са самим собом, са својим злим навикама. Но та је борба, крај недостатка чврстог карактера, непријатна. Ето зашто наше време, богато слабим карактерима, не љуби хришћанство. Обратимо ли се искуству, то се види, да је узрок слободном умовању већином жеља, да се рекне ма што ново, жеља за оригиналношћу. Онај, који исказује, по изгледу само, либералне мисли, у души се већином држи другог начела, које се јавља у њему при другим случајевима живота. Несрећа од таког празног говора само је у том, што се тиме саблажњују друга лаца, која су проста срцем. Има на жалост лица, која су од самог детињства била окружена људима, који су религију презирали и исмевали је. Тако образовани људи иемевају религију не само речима него и срцем. Али, побожни слушаоци, и нијани се смеје трезном, необуадан уздржљивом, притворица и варалица искреном човеку, — неверство исмева нобожност. Све су то једнаке појаве и заслужују сажаљење у једнакој мери. Светлији умови свагда су били и јесу поклоници божанске и истините откривене религије чак и тада, кад се њихова научна истраживања не слажу с учењем откровења Прави научењаци су убеђени, да су научна истраживања само степен у тежњи к безусловној истини а не сама безусловна истина. То је разлог побожности правих образованих и научних људи према богооткривеном учењу.

Кеплер, чувени астроном овако је завршио једно своје научно дело. „Пре него шго оставим овај сто, за којим сам радио, остаје ми још да подигнем и очи и руке к небу и да се обратим својом срдачном молбом Творцу свега света: Ти, који сво.јом васеленском светлошћу, коју си проширио кроз сву природу осветљаваш све, узвиси наше мисли, да ножелимо божанску светлост Твоје милости, Твоје љубави, да би се кад тад узнели до вечне светлости Твоје славе. Благодарим Ти, Господе и Створитељу мој, за све оне радости и одушевљења, које сам осећао при цосматрању дела Твојих руку. Ево ја свршавам књигу, у којој је плод мога рада; да ју наиишем, употребих све умне способности, којима си ме обдарио. Ја исповедам пред људима све величанство Твога створења, показујрћи им сва његова савршенства у толико, у колико ми допустише моје ограничене способности, да појмим бесконачно. Ја сам се трудио, да се узвисим до истине, да је што је могуће потпуније упознам, и ако сам рекао или написао што невероватно, што је тебе недостојно, научи ме, да то могу исправити и загладити. Казаће, да ја нисам тражио славе за себе међу људима, подижући тај споменик, који треба да је посвећен само нрославл^ању Твога имена. Казаће, да ја нисам био усхићен красотом Твога створења; па ако то није тако, то ми укажи Твоју благост и Твоје милосрђе и даруј ми милост, да не би књига коју тек што сам свршио, никад никоме зла учинила него да би послужила прослављању Твога имена и спасењу душа." Така је молитва .једног великог астронома и природњака! Најновији научењаци такођер показују своју побожност пред богооткривеним учењем. Недавно су енглески научењаци и природњаци њих "210 на броју, изразивши искрену жалост, што некоји употребљују научна истраживања на зло са сврхом да баце таму сумње на истину Св. Писма, изјавили своје убеђење : да реч Божја која се у ирироди показује, и реч Божја, у св. Писму написана, не противрече једна другој и ако се оне нривидно и не би слагале; да су нриродне науке само на путу свога развића и да нису ностмле своје савршенство; да ће доћи време, када ће се обе књиге, т. ј. књига природе и књига завета потиупо сложити. Зато би много боље било