Srpski sion

С тр . 548.

„СРЛСКИ

СИОН."

Б р . 32

школске године уче економију, а двојица да уче Вогословију. Осим тога је скупштина решила, да моли министарство народне привреде или Архијерејски Сабор за помоћ, да може једног свршеног економа калуђера послати у иностранство, да изучава више еконолске школе, како би се спремио за професора монашко-економске школе, коју Монашко Удружење хоће да отвори у којем манастиру. Скупштина је изабрала једногласно шесторицу за почасне чланове монашког удружења у Србији, међу њима и настојатеља Фрушкогорског манастира Крушедола, г. архимандрита Анатолија Јанковића. У Русији. (Манастирске санаторије у Русији). Већ пре четири године писало се по руским новинама о томе, да се уз неке манастире подигну санаторије. Као што читамо у „Церк. В1'>стникт."-у, питаве то опет је недавно иокренуто у „Россш". Аргументи, на којима оснива исти лист своје мишљење разуме се нису новн: здрава и лепа места, на каквима се обично налазе манастирп, јефтиноћа и здравље, јела ц пића, просторије и нослуге, којих има у манастирима бесплатно, дужност калуђера, послужити световњацима и повратити себи углед и цену старих монаха, и т. д. Против порицања нак санаторија код манастнра ппшу „Церк. ВЉдомости", наглашујући, да у дужност манастира спада пре свега бла" голепна служба и строго испурвавање устава. Но против манастирских санаторија подигло је свој глас не само црквено, него и део светског новинарства Тако један светски лист наводи у прилог последњем мишљењу ово: стицање богомољаца у великом броју могло би учивити, да такве санаторије буду расадници болесги; утицање светског елемента на монашку установу у таквим манастирима је штетно за њену унутрашњу целину и установљени ред, а — неизбежно; најпосле, прн савременом стању медицинске науке бојати се конфликата међу захтевањима манастирског православног устава и лечничким прописима. Међутим, иаставља „Церк. В&стникђ ", руски манастири иснуњавају, у колико им је то могуће, и дужност своју : чинити добра дела. Тако се из носледњег оберпрокурорског извештаја од год. 1898. види, да је онда уз манастире бшо 130 болпнца и 81 сиротиште о манастирском и државном трошку, и 44 болнице и 60 сиротишта о трошку поједипих приватних особа и друштава. —ар Разне белешке. (Мисијонари и влада у Китају). Китајски краљевић Чанг-Чи Тунг, автор дела »Надежда Китаја"

израдио је пројекат, како да се уреди нитање о страшш мисијонарима у Китају. Автор предлаже да, се установи особита комисија за надзор над мисијонарима. Нередима, који се догађаху доскора у Китају. узрок су неуређени одношаји међу Китајским Хришћанима и вернима прадедовској вери. Китајски Хришћани не смеју се обраћати са својим тужбама — мисијонарима, него — државним административним установама. Мисијонари су дужни подносити влади планове и прорачуне, ако хоће да подигну цркву или зграду; мисијонари, који желе продирати дубље у народ, морају се одевати китајски, добро знати китајски језик и литературу. Мисијонари се морају обраћати китајским властима, и искати податке о моралу оних Китајаца, који желе прећп у Хришћанство. Мисијонари не смеју никако примати преступнике у своју заштиту. —ар. (Виша руска школа у Паризу). Код руске групе у међународном савезу за развијање наука, уметности и образовања у Наризу оснива се ове године виша руска школа. Предавања ће бити ве ћпном на руском језику; и то систематски из различних грана социјалних наука, а осим тога читаће се особита предавања и реферати, држаће се практички семинари, екскурзије и т. д. Професори и лица која читају особита предавања имају потнуну слободу предавања, одговарајућп лично француској законској системи. Школом управља професорски савет, који бира нз своје средине извршну комисију од пет чланова. Ириступа у школу има свако, а предавања су бесплатна. Сталним слушаоцима даје се сводоџба о успешном раду. За то се захтева: уверења трију професора о успешном раду кандидата; писмена радња истога (ако је могуће штамнана), одобрена професорскпм саветом; усмена заштита те радње; уз то уплата од 10 франака годишње за ираво слушања свих курзова и учествовања код свих практичких занимања, која приређује школа. У осталом, од те школарине може се бити и ослобођен. Програм школе је врло опширан, од 13 катедара: 1.) философија и методологпја математских, физико-химијских и биологијских наука; 2.) философија и методологија друштвених наука; 3.) свеонћа историја; 4) статистика и географија; 5.) антроиологија и етнографија; 6.) компаративна филологија; 7.) историја религија; 8.) историја екоиомских одношаја и учења; 9.) историја политичких учења и установа; 10.) историја идеја и установа грађанскога права (нородица, својина, наследство, и т. д .Ј;