Srpski sion

С тр . 584.

веро-Американском и у којој моле сједињење са православном црквом гласи:Високопреосвећени Владико! Мп милошћу Вожјом Галички Русини (округа Јарославског) преселили смо се у Канаду, провинцију Алчертову, у град Ледук. Пре наше емиграције припадали смо цркви грчко-унијатској. Но ми смо се сада на новој груди земље не једанпут заједнички саветовали о овоме : Преци наши припадали су Цркви, која је од почетка свога била у јединству са Светом Апостолском Православном Католичком цркзом, која је самим Господом Богом и Спасом нашим Исусом Христом на Истоку засађена, од Истока свету засијала и до данас дотпуно и у целини чува божанствене догмате учења Христова, ништа не додајући од човечјег сујемудрија. — У томе блаженом и жељеном васељенском савезу Црква предака наших састављала је нераздељени део Источно-Православне Цркве. И по језику и по обичајима сачињавали су преци наши нераздељиви део руског народа. Свевишњи Бог укинуо је род Галичко-Руских кнежева, а бесна шљахта пољска зграбила нас је у своје оштре канџе и отргла наше нретке од православпог католичког јединства. И сила пољске шљахте подчинила ихје власти римске цркве под именом унијата. А Рим им је наметнуо своје папске заблуде, које смо мп до прелаза нашег у Амерпку морали исиоведати. Ми сада у слободној вемљи милошћу Божјом познали смо где је истина, а где је лаж, и одбацујемо све римске заблуде, а Вас Високопреосвећени Владико н Оче Русина Америчких молимо, да нас примите у нашу прадедовску православну Цркву, у којој је једина истпнита глава цркве Исус Христос. И обећавамо, да ћемо тврдо и неизмењеио признавати Иравославну Католичку Васељенску Цркву и у њој живеги од данас заједно у једним мислима са светим источно православним патријарсима и у послушности Св. Синоду, а у потчињености дијецези С. Америчкој, данашњем епископу Тихону. Ово потврђујемо потписима својим и потписима породица наших (додазе потписи 20 породица). (Богословска школа Св. Крста у Јерусалиму.) Јерусалим је центар црквено религијозног живота целог Јерусалимског патријархата и главна тачка богословске и педагошке делатности. У згради старога манастира Св. Крста, налази се једина за сву Палестину богословска школа са сврхом, да образује за Сијонску цркву више и ниже клирике и народне учитеље. Основао јује натријарх Јерусал. Кирил II. 1853. год. и од тога времена показала је она Палестинској цркви велике услуге. За све то време из-

Б р . 34.

државала се ова школа средствима Братства Св. Гроба и судбина њена везана је тесно са историјош тога Братства. У материјалној зависности од Јерусал. патријаршије школа ова час је затварана час отварана. Последњи је пут поново отворена 9. Септ. 1893. год, за време патријарха Герасима II., а реформисана у свом унутарњем устројству. Од тога времена врши ова школа са похвалом свој високи позив. Првим њезиним ректором за последњих 7. год. био јејеромонах Фотије; после овога инок Николај Христодул, а 26. фебр. 1894 год. као схоларх постављен је био велики архиђакон Јерусал. патријар. престола Кир-Герман. Данас школом управља (од 27. јан. 1900.) јерођакон Хрисостом Пападопул. Професори су већином кандидати руских Духовних Академија. Разреда има седам. Наставнп је план пзрађеи на врло широкој основици тако, да норед богословских студија заступљени су и ови ауторп: Ликург, Лисија, Исократ, Плутарх, Ксенофонт, Корнелије, Непот, Демостен, Платон, Хомер, Цезар, Салустије, Цицерон, Тукидид, Иродот, Овидије, Виргилије, Хорац, Пиндар; затим Босје, Шатобријан, Монтескије, Мисиљон, Фенелон, Буало, Русо, Корнељ, Виктор Иго, Бернардин, Ламартин и др. У интересу физичког развитка ученика уведене су благословом патријарха јерус. Дамјана гимнастичке вежбе, поред свих предрасуда, да је расофорима недостојно бавити се гимнастиком. Нумизматичка збирка је до 2000 драгоцепих предмета. Библиотека јеумножена поклонима Св. Синода руске цркве и грчког литерарног друштва. „Паруаао$". Прошлеје године свршило 11 учеиика. Шесторица их је добило оцену „одлично" (аргага), четворица „врло добро" (Хсау хаАбЈ$), а један „добро" (хаАбЈд). При делењу сведоџаба изговара старешина ову формулу: „Богословска школа издаје ти преко мене ову сведоџбу као награду за твој труд и нохвално твоје владање за цело време твога учења, ти пак труди се да се иокажеш достојним служитељем цркве и верно чувај све оно, што си овде примио и чему си се научио." На ово ученик изговара: „Пошто ме је света богословска школа удостојила одабрати у ред дидаскала храшћ. правосл. богословија, то ја, сматрајући се обвезнпм нашем блаженом оцу (патријарху) и часном Братству Св. Гроба, пред тобом, часни оче, и пред свима мојим учитељима, исповедам јавно пред лицем Бога, да ћу у целом животу моме чувати чисту и неповређену веру, којој су ме научили, и верно служити цркви, а милостиви Бог нека ми пошогне да испуним своје обећање." (Својевољно спаљива&е у Китају.) Још и данас

„СРПСКИ СИОН."