Srpski sion

О тр 640.

„СРДСКИ

ОИОН".

Б р . 38.

рењу свих дела милостиње душевае и да у томе највећу задужбину и главни посао свој гледа. Женска Добротворна Задруга нека се смилује на јадно друштво наше, често напуштено од својих васпитних фактора, и нека му помогне да дође до висине религиозног моралнога живота. Имајте милосрђа ви нежне душе, осведочени храмови хришћанске побожности, према нашим бедницима у друштву, који оставл>ени и усамљени, без религиозног моралног васпитања кржљаве, измећу се, нестају и пропадају. Окрените Ваше милосрдне очи, Ви свештенице милосрђа и на ту велику оскудицу и на тај големи јад наш! Религиозни морални живот јесте најлепше доброчинство, које можемо неком учинити и потомству своме у наслеђе оставити. Тојечудна сила,коју ако успемо унети у све слојеве наше и у крв нашу претопимо је, за будућност нашега рода немојмо страховати. Она ће му дати живота и напретка, и нико му нахудити неће. Без ње пак тело нашег друштва мртвим постаје, не напредује никако, него се распада, ма колико га с поља силом оживљавали и гурали. Живом речју и примером у свакој прилици и у свако доба и пред сваким треба да дижемо религијозну моралну свест у народу. Нарочито живи пример има моћ ; која за собом силно повлачи. С тога морамо бити живи примери побожности, на којима ће се друштво очигледно на далеко и на широко поучавати, огледати и храбрити у добру. Особито вршење Црквених Заповести, као што су: уредно и побожно похађање цркве, примање светих тајана Покајања и Причешћа по прописима за то установљенима, пост и молитва мора ући такођер у програм Добротворних Женских Задруга наших, јер тај пример силно сазидава и много доброчинства чини за душе. Чланице треба да закључе то у свејим заседањима, те да то постану опће дужности чланица. П1то се тиче поха^ања богослужења, осебито свеге литургије, чланице могле би се поделити у неколико чреда, те да известан број њихов свагда мора бити заступљен у цркви итд.

Поред тога мора Задруга наша свим силама помагати Цркву у борби са злим и са поквареношћу генерација. Снажно мора чупати из срца свога укорењене зле навике и искушења и морално се све више оплемењавати Чланице Добротнорне Задруге морале би се заверити, да ће у том правцу свагда деловати, као: да не ће оговарати, раскош терати, белити се итд. Затим поћи у свету војну против греха ван себе и требити га са лица земље немилостиво. ОЗјавити рат на истребљење гордости, сујети, раскошу, оговарању и клеветању, лажаости у речима и делима, нарочито претварању у понашању, оделу, украсу и изразима лица. Борити се неуморно и неустрашимо против оног греха, који се по речима Великога Апостола не би смео ни именовати код Хриахћана и високо понети заставу анђеоске чистоте и невиности. Особито према деци својој и млађима понашајмо се мудро и опрезно. Деца, која се налазе у добу очигледности, те се на примеру највише уче, копирају радо своје старије. У њиховим очима је само оно добро, што њахови родитељи чине, те се од тога и кад одрасту, тешко ослобађају. С тога пазимо на сваку реч и на сваки покрет наи1 пред децом снојом. У опће отклањајмо сваки зао пример испред пријемљиве душе овог малог света и износимо пред њих и у речима и у примерима само оно што је и васпитно за њих. Ко то не чини, без сумње изненадиће се усљед злих последица злога или небрижљивог васпитања. Згрозићемо се кад одједном видимо и искусимо, какво чудовиште подигосмо рођеним рукама својим. Заиста мора се човек чудити, како родитељи слабо сваћају моћ васпитања и како се слабо труде да средства васпитања науче. Та мајке, ако љубе своју децу, оне не би смеле мировати, а да се у вештини васпитања не усаврше. Од свих књига морале би им књиге педагошке најмилије бити. Од свих разговора најмилији разговор о саветовању у вештини васпитања. То би била дивна и достојна тема за разговоре у женским круго-