Srpski sion

Б р . 39.

( Ј тр . 603.

Ко познаје, као што ми знамо и познајемоврло добро неуморни рад Његовог Високопреосвештенства Господина Епископа Михаила, тај би му се морао, хоће неће, поклонити, ма био и највећи противник његов — као што му се клањамо ми, кличући — устрај тако н надаље са својом управом, велики Владико и поборниче светог нам и милог православља! У равној Крбави мјесеца Оептембра 1901. Михаило СшакиЛ парох и окружни протонрезвитер Коренички, Мапојло ил. Оклобџија иарох Врелски, Сшеваи КосановиЛ парох Јошански, протојереј Тома АлагиЛ, Андрија МедиП парох Средњогорски, Илија Рашеша иарох Лапачки, Симо Рашеша капелан Лапачки, Пајо ОбрадовиЕ парох Небљушки, Јово ТрбојевиЛ иарох Петровоселски, Михаило ГрбиК парох Подлапачки, Гедеоп ВукмировиИ парох Крбавички.

И з ј а в а свештенетва из Петрињеког протопреевитерата. Није нам сад намјера оправдавати или кудиги кога, јер свако дјело само по себи се или оправдава или осуђује. Непознатог донисника у јавним листовима политичким дописи, у којима се напада на нашег дијецезана високопреосвештеног Господина Михаила и на његову управу — истиче се, да је свештенство уопште с њим незадовољно, па у свему и солидарно са оним донисником иза бусије. Тиме је изнесена сушта клевета и лаж. Према томе не можемо ћутати, него морамо просвједовати и јавно очитовати, да смо са нашим дијецезаном и његовом управом задовојбни и гнушамо се од лажи и клевета дописникових, као и од његових свакачо ријетких и недостојних свештеничких присталица. То изрећи принукани смо нашом дужности н свјесним свештеничким карактером, на ову изјаву потписујући, молимо славно уредништво „Орпског Сиона", да ју добростиво објелоданити изволи. Гафаило Куки~К протопрезвитер, Никола ЖивковиЛ парох, Јов. ВоркаииЛ намјесник, Сава ВојводиЛ парох, Игњашије МамузиЛ јеромо ■ нах, Јово Гламочлија, Ћмилијан ДујиЛ , јереј 1'аф. КокошовиЛ парох, Милан Гламочлија парох Јошавички, Свешозар ВукелиЛ капелан.

Карловци, 25. еептембра 1901. У некиж листовима пронесена је вест, да је епископ Вршачки високопреосвештепи господип Гаврило Змејановић, бавећи се прошлих даиа у Новом Саду, писао Љеговој Светости, преузвишенол господину натријарху Георгију Бранковићу писмо, у којем да је молио дворска кола, да га довезу у Карловце, да учини подворење Његовој Светости, ио да на то писмо пије добио одговора и ако га је чекао осам дана. Ова вест је у целости својој потпуно неистипита.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Саборски Одбор) одржао је своје седнпце прошле недеље од 25.-28. септембра (8.—11. октобра), нод председнпштвом Његове Светости преузвишенога господина патријарха Георгија ВранковиЛа. Присутни су били чланови: Љегово Високопреосвеипенство господин епископ Пакрачки Мирон НиколиЛ , г.г. архимандрит Нларион Вуварац протопрезвитер Ћор1је ВлаховиЛ, др. Нчка МаксимовиК, Михаило ил. ГогулиЛ и Јосиф ЈагиК. —- Од решених предмета у овим седницама саонштавамо за сада : Однис министра нредседника од 2 сеигембра о. г., којим на основу највише одлуке РБегова Величансгва од 20. јула о. г. унишгава одлуку Саборског Одбора од 30. децембра 1899 , којом је исти одбор мериторно решио оне пријаве, што су предане противу сриског митрополита-патријарха. Ова је одлука по врховном надзорном нраву од стране владе прегледана и по ,томе заједно са целим нретходним поступком уништена. Као разлог томе навафа ср, да је у овоме случају реч о таквим оптужбама, за које важи консисшоријална сисшема , но томе Саборски Одбор није био надлежан да их расправља и о њима суди, јер је Саб. Одбор административна власт, ко.ја дакле нема судски иравни делокруг. Делокруг Саб. Одбора тачно је обележен у 22. § у сабзрског устројства, који се неда тако тумачити, да Саб. Одбор може поступати као надлежни судски форум у ствари, што се тиче Поглавице цркве.