Srpski sion

С тр . 662. „СРЦСКИ

на високопреосвећеног.а Епкскопа-Дијецезана Господинз Михаила , и док је поштована опозиција чинила то у им^ своје, није налазио за вриједно реагирати на нападаје те, јер је то занат опозиције, али кад она хоће да чини то у име свештенства, као што „Србобран" од 30. ауг. т. г. Бр. 188 под „Домаће вијести" доноси: „Шта задаје бриге Еаископу Михаилу" и ту се изрично каже, да против Епископа Михаила влада „оиравдано огорчење у народу и свештенству", како у дијецези Горњо-Карловачкој не ће бити реда и мира док Епискон Михаило буде радио, што данас ради. Из разлога, што је „Србобран" ту крупну лаж износио на јавчост и у име свештенства, дакле и у наше име, држи, да се противу те неистине мора реагирати; јер тко ћути тај одобрава, вели латинска пословица. Па и ако нознаје мишљење браће свештеника и у тој ствари, ипак није хтео сам учинити никакве изјаве, него је зато сазвао овај данашњи изнимни протопрезвитератски збор, те моли браћу свештенике, да сасвијем слободно по чистој савјести својој даду и изјаву ! ас1 II српско православно свештенство Вилићког протонрезвитерата Горњо-Карковачке дпјецезе, подиуно св.јесгно догматичког и црквено-правног положаја свога у православној — јединој светој, саборној и аиостолској цркви, стоји неиомично уз узвишену и мудру црквену поглавицу, Високог.реосвећеног свога милог и доброг Епископа Дијецезана Гос.подина Михаила, и то тијем њежније и одушевљеније, што је неуморним и успјешним радом својим за ово кратко вријеме сретне и благословене управе своје подигао и учврстио узоран ред и запт у дијецези Горњокарловачкој и то не само у свештенству, у протопрезвитерским и парохијским звањима, него још више задало му је бриге и труда, док је Он српске народноцрквене аутономне уредбе увео у живот и при» бавио им аукторитет закона — чак и у оним црквеним опћинама. у којима је српска црквена аутономија наша била тек на цапиру. Необичне истра.јности и дослЈедносги Господина Епискоиа Михаила заслуга је то, иа баш зато, што непријатељи мира и реда црквенога чешће и жешће нападају на нашега милога и љубљенога Еиископа-Дијецезана Михаила, тијем је и наша синовска љубав и приврженост према умноме и дичноме Ахипастиру

ОИОН в . Б р . 39.

нашему топлија и јача. Зато овијем протестујемо најсвечаније, да малкотентни људи око „Србобрана" у име свештенства дијецезе ГорњоКарловачке, дакле и у име наше, износе на јавност лажне гласове, да је „свештенство огорчено на Епископа Михаила", и да у диЈецези Горњо-Карловачкој не ће бити реда и мира, док Госиодин Епископ Михаило ради, као што ради данас. У најдубљем увјерењу, да високопреосвећени наш Гд. Епископ Михаило, што год, дела и радл, дела и ради по најбољему својему знању и из најчистијих родољубивих тежња, да што вјерније и корисније послужи православној цркви својо.ј и миломе српскоме народу своме, па зато Му из срца и душе пуни поноса кличемо: Само тако и унапред на своме мјесту, св. Владико, непомично стој! и јаком десницом Твојом управљај мудро великом лађом Христовом, која је развила јадра своја од Сења на јадранском мору до Јасеновца на обали ријеке Саве; а ми Теби вјерно одани помоћници Твоји, сваки на своме мјесту, родољубиво и савјестно вршнћемо дужности своје; и тако уједињеним силама и сложним радом нашим бродићемо сигурно и носред таласа људских страсти, и допловићемо у пристанишге блаженога мира, коме ни врата адова одољети пеће. Исполајети Деспота!! Предоедник (о> И.) Иеровођа Илија МашиЛ с. р. Илија мл. МишиЛ с. р. прота нарох М. Шумоња с. р. Сш. СавиЛ с. р. парох парох И з ј а в а. Потиисано свепггенство протопрезвитерата Кореничкога сматра себи за најсветију дужносг, овијем одбити безобзирне, неумјесне и неосноване новинарске нападаје и подвале, на свога доброг, ревног и неуморног Архипастира, Бисокоиреосвећеног Господина Еиископа Дијецезана Михаила, којима се хоће свијету тобоже да прикаже, као да је и све његово подручно свешгенсгво са њиме незадовољно. На против, истини за вољу, а сами собомпринукани, овијем најсвечаније изјављујемо, да је сретним доласком ВисокоиреосвећеногГосподина Епискоиа Дијецезана науправу овенаше огромне Дијецезеу овом кратком времену ни нуног његовог деценија, велики и знатни наиредак постигнутна свимаиољпма н&ше црквеношколске иросвјете.