Srpski sion

О тр . 672. П СРДСКИ хови рачуни од 10 година овамо дају, иа да на таквом темељу могућан приход и расход састави, а најмање је рефлектирала на ноторну истину, да у новијем времену економије у обште иоред свег нанревања и жртви једва да постоје, и да сасвим иропадају. Но све да би разлози опортунитета, које у нредноставци својој сабор ириводи и иостојали, ипак не може онортунитет бити мјеродаван и мјеста имати онде, гди је реч о одузимању права трећег, какво то има братство манастирско на носјед и уживање добара манастирских, нити се даје ово иобити шим путем. На темељу предизложенлх немјеродавно мјенпје Синода може тек само тамо ићи, да се предстојећа урецба не би дала уважити, ово што засеца у живац закона и иравно стеченог права иосједа, својине и уживања трећег, ово што би с обзиром и на алегирани но сабору иШНе!; уредбом овом очевидно штета, никако нак користи какве манастирима нринесено било; ово нацокон и с тога, што се под покривалом намере бољка манастира (види горе аић V. нројект о уредби манаст. фонда §. 1.) манастирског братства, фонда манастирскот и клирикалног (§. 12. и 13.) прикривена лежи нрава и поглавита см.јер изв.јестних особа, које данас на темељу ностојећег организма и системе у цркви овој воде мјеродавну реч на пољу црквеном од доле па до горе — да уредбот таком себи и својима прибаве још јаче оружије и у моралном и у материјалном ногледу, де лећи но својој вољи и по манастири службе, нлате и дотације, и ове последње ио околностима личних својих интереса, или дизајући ил спуштајући, а тиме дотичче у служби и зависности својој држећи за промицање и достижење својих цјели, које као што многогодишње искуство учи, не служе на добро ни цркви ни држави. (Решење.) Жњењу овом уз следеКе измене ирисгупиши: 1. Да се ал. 4. која ночнње са речима: „ Они су легаши" итд. а свршује са речима „и дом убогих" , изостави. 2. Да се цело разлагање садржано у алинеама 16—24, које се ночиње са речима „ Манастири, односно братшво тих" итд. а завршује се са речима: „Халкидонског сабо-

ОИОН". В р . 40.

ра", такође изостави, а на место тога да дође сљедеће: Да се природа манастирских добара на чисто изведе, нужно је пре свега, да се установи шта су унраво манасгири ? Какву цел имају они и у каквом одношају стоје нрема цркви ? Манастири су такови црквени заводи, у којима више лица, која су се свечаним објетом обвезала, да ће саобразно известним иравилима заједно живети, — у молитви и другим богоугодним делима живе. Манастири су по већој части од богобојазљивих владалаца и побожних Христијана основани и добрима и приходима снабдевени у цели, да се основатељи тиме вечног спасења удостоје; зато су манастири заједно са њиховим добрима поверени монасима односно нојединим братствима ових нод условом, да се ови — прости од свију брига живота - непрестано Богу моле за спасење душа ктитора и нриложника, а и осталих Христијана, иа за то да уживају манастирска добра и из прихода ових да нре свега издржавају цркву и кућу, а у другом реду иотиомажу сиромахе и потребнр, а свим тим служе вернима на утеху. Зато се називају манастири : „Дом Господњи" и „Дом убогихг". Манастири су дакле институти који своју опредељ ну цел и своје фундационално имање имају. Пошто се ова цел тесно спаја са цели цркве, и иошто су манасшири у педрима цркве иосшали и од цркве одобрени и осве■ шгаани, то из тога само по себи сљедује, да су манастири црквени институши , и да је манастирско имање црквено имање. Као црквени заводи, који своју соиствену цел имају, манастири су носебна јуристичка лица и правни субјекти, коЈе у спољним одношајима њиховим застуиају манастирска братства. А иошто је цсл манасгира вечита, зато је и личност манастира вечита и није везана за живот појединих физичних лица, која сачињавају братство. С друге стране баш зато, што је цел манастира вечита, искључено је свако тако расположење манаст. братства, које (би) опстанак манастира пли у опасност довести или немогућим учинити могло; зато је ногла вито искључено свако располагање њихово са ■ сунтанцијом манастир, имања и свака така на-