Srpski sion

„смсм саол*

Б?. 41.

без да изиђе из конгрегације, а оне које изађу одатле, у већини случајева су богаљи, савршево неспособне за рад. Једна таква песпособна за рад гђа Лекоен тужила је ову конгрегацију суду, и тражила је 20.000 франака као награду за непрекидни рад у конгрегацији за 17 год. и као општету, јер су је од силног рада начинили богаљем. Претрес тога догађаја открио је иоједииост у конгрегацији Гђу Лекоен бранио је даровити адвокат Прево. — На почетку свога говора изнео је он живу елику оних. ужаса и хигијенских услова, у којима живе „васнитанице" тога Доброг Пастира. За карактеристику навешћемо један факат, потврђен мноштвом сведочаба: васпитаницама нису давали за умивање ни умиваника нити друге какве посуде, оне су се морале служати за умиваље ноћним судом. Обилно правило за рад преко дана било је у том „добротворном и благоугодном" заводу — 14 сахати, но ако су послови прешнији, то се рад продужавао до 3—4 сах. у јутро, а већ у 6*/ 2 сах. позивани су на рад. Свакодиевно јело била је супа, која је мирисала, као што је доцније и доказано, на „(1и Пп§-е (1е 1а сшвте, Де8 тогсеаих (1е сћагћоп е^ (1е реЉ уегз." Друго је јело свинско сало — „јаипе е1; гапсе" — једно одвратно јело, кога су обично избацивали. И то се јело понављало 365 пута преко године. Опхођење са васпитаницама строго је забрањено, а многима је смртни час нрекинуо рад. Тако је девојка Хартман, пре него што ће умрети, морала радитп до 2 сах. после поноћи, и ако је плакала и молила, да је поштеде. У 6 сах. из јутра нашли су је мртву. За ово сведоче њих 10 васпитаница. На суду је једна од сведока, која је 20 год. провела у конгрегацији, јавно рекла: „и многе друге умрле су готово под истим условима и од исте болести." Казне су страховите и родбини је приступ дозвољен само једанпут у месецу; ближа родбина као отац, мати, браћа ; сестре могу васпитаницу гледати само кроз решетку, где се свагда налази једна надзорница; писма се сва прво прочитају а неповољна спале. Васпитанице не добију никакву награду за свој тешки посао. „Од мене су узели шта више и мојих 50 сантима, кад сан ступила у манастир" — потврдила је једна од сведока. „Ја сам провела у тој кући 29 год. — тврдила је друга, и када сам измучена, убогаљена, полуслепа изашла одатле, дали су ми као награду за тих 29 год. 20 франака." Под вндом добротворности „Добри Пастир" има грдна здања, у којим дневно раде 47.000 раденица, чији труд је чист добит за „Доброг Пастира." Благодарећн гој

системи саградио је „Добри Пастир" у току 00 год. 210 грдиих оделења, у којима могу жнвети и радити 47.000 радница и 700 калуђерица т. ј. свега 54.000 душа. Вогатство „Доброг Пастира" рачунају данас на 150.000.000 франака и специјални кардинал штптити иптересе тога добротворпог завода пред рпмским престолом. Таква је слика делатносги једне од иајважнијих религиозних конгрегација, коју ватрено бране гроф (1е Мип, Рпбо, Мелиие и друге вође клерикала. (Нови закон о католичким религијозним конгрегацијама у Француској.) Као што је познато, римска католичка црква не задовол.ава се утецајем само на духовни живот својих верних. Од давиих времена тежи она за светском превлашћу, жели бити своје врсте политичка сила. Не користећи се искуством у прошлости, тежи она са пстом ревношћу, да иостигне своју сврху, те опет поново добија осетне ударе, не мање од пређашњих. Такве осетне ударе претрпела је она недавно у Француској. Свима је позпато живо учешће језуита у процесу Драјфусовом, њихови сношаји са националистама, врбовање омла дине у ниже и више школе; све то укупно узето дало је повода влади да ограничн моћ и утецај католицизма, који је готово постао држава у држави. Други иовод дало је силно богатство католичких конгрегација, који лако постижу своју сврху. Богатство се особито за последњих година брзо памножило. Тако г. 1845. капитал њпхов износио је 43 милијуна франака, а већ г. 1900. нарастао је тај каиктал на 392 мил. Тој лепој цифри треба придодати још 700 мил. којима раснолажу непризнате од владе католичке конгрегације. Једном речи имање католичке цркве у Француској износи 1000 мил. франака, коју своту троши не само на религијозне потребе него такођер и на агитацију против владе. Отуд је поникао нови закон о религиозним кат. конгрегацијама, а суштина тога закона је у томе, да се сви католички савези п друнггва субординпрају иепосредној контролн владиној. Но тек што се дочуло о том закону, ад' већ многи устадоше против њега а у одбрану католика. Одмах на почетку јануара под председништвом грофа (1е Мпп сазове се народпи збор у корист католичких интереса. С обзиром на небројене услуге катол. конгрегација у погледу мисије и доброчинства протествовао је овај збор против новог закона. У заштиту прогоњених редова и њпхова рада устао је и иапа, написавши у ту еврху отворено нисмо архиепископу Паришком. Не желећи расиаљивати нолитичке страстн, говорн он и указује на иређашње услуге конгрегација за