Srpski sion

Отр. 686

„СРНСКИ СИОН."

бр . 41

је човјек био из почетка без знања говора, доводи нас управо до потпуног дарвинизма. Знаменити руски богослов Рождественски (који је врло јасним доказима побио учење Дарвиново о. с. II. 204—2013) говорећи о основним истинама библијског учења о човјеку вели између осталог ово: какЂ по т г 11леснои, такт. и по духовнои своеи природ& челов4кђ вћппелт. из рукт. Творца в р в совершевнЉишемт, видб, не толвко какт. совершенн4ишш т^леснБШ организмЂ, но и какт> чист'Минал разумнал нравственнал личноств — (о. с. II 208.). — У споменутом учењу о тјелесном и душевном савршенству првог човјека лежи други моменат, који би нам могао послужити за обрану хришћанског погледа о постанку говора. Не зна се тачно, ал се узима, да наши ирародитељи нису остали дуго у рају; непосредно пак на то казивање о изгнању из раја надовезује се казивање о рођењу Каина и Авеља. И сад се сјетимо дужности родитељске дужности отхрањивања дјеце. Нема сумње да су први људи ту дужност вршили, а тако исто ' нема сумње да се та дуж ност могла вршити без помоћи потпуно зсћеп ипс11841>еге14.ч <1игсћ 310 ега1еп Мепвсћеп §езсћа0'еп т/гог<1еп. и Ми се са овим тумачењем не можем > сложити и то из ових разлога. Прије свега писад споменутих ријечи не слаже се са том чињеницом, да је човјек Сио створен сасвим савршен како но тиједу тако и по души. Даље видимо да писад не вна, да је одношај човјека према Богу до пада био сасвим различан од одношаја н.егова послије пада, кад је ушљед гријеха добило тијело превласт над душом — (у колико је пад имао уплива на говор види код Каулепа ос. стр. 141—143—) јер иначе не би питао: етагит с1апп тсћ1 ећепзо 1ћгеп ^асћкоттеп? Друго. Из Св. II. се види, да је Бог њекако одмах иосдије створења довео пред човјека животиње, да им исти да имена. За тако кратко вријеме човјек није могао научити говорити а писац изрично вели: Оаз сИе бргасће аисћ тсћ! ипаегеп ИгеНегп Зигсћ ете ^бННсће О&епћагип^ ти^еШеШ -ууогДеи (хТз!«!.) — а говорећи о дјеци Адамовој вели, да су и она „аи(8 пеие. Јапцзат ипс! тићзат" дакле као и родитељи — учили говорити. Узмемо ли пак у обвир још и ове ријечи пишчеве: „Оааа В1е (наиме први људи) оћпе 8ргас,ће посћ кв1пе Мепесћеп ^етеезеп 8е1п" видјићемо да писац према томе сам себи протуслови, јер ми онда не анамо, шта су били по његовим ријечима први људи. (Живогиње нису били, јер писац као противник дарвинизма јаено разликује животиње од жуди. Па шта су онда били ?.')

развијеног говора. 2 Даље, зар није Адаму била дана могућност, да изме|у осталих откривења предаје свом потомству особито оно, које је у рају добио и које се односило на спасење и избављење његова потомства. А како је то откривење могао боље и згодније предавати својим мла^има него усмено — дакле помоћу говора, што не би могао чинити да је дуже времена без способности истога био. Стари богослови већином узимају, да је то откривење заиета прелазило од Адама преко Сита до Ноја, а од Ноја преко Сима до Аврама. У томе се роду морало одржати и даље наставити предавање праоткривења по божанственом плану и провидности ; ради тога се и узима, да је Мојсеј своје знање о дјелу стварања и о догађајима праисторије рода нашег путем обитељске традиције црпао. Свега тога не би било да је Адам ма и један час послије створења био без говора. Сличан доказ можемо тако^ер извести из необоривог учења о блаженом стању наших прародитеља прије пада. Својство и свестраност те среће, која је дана првим људима у једанпут — одмах послије створења, означена је најприје мјестом, које им је дано за становање и које се назива рајем насладе. 3 Друге доказе тог блаженог стања наших прародитеља пружају нам ријечи, које им је Бог рекао послије преступа и у којима су биле изречене пошљедице гријеха. На основу тих мјеста св. П. и на основу св. предања, које тим мјестима одговара, описали су св. оци и други каснији богослови тај живот наших прародитеља са најљепшим бојама. Говорећи о том блаженом животу првих људи не само да не смиЈемо из вида пустити већ управо морамо нагласити библијско казивање о тјелесној бес2 Човјек, или боље дијете, мора слушати глас и помало имитовати онога кога елуша и тако долази до говора. Згодно примјећује Вакернагл (о с. 9.) нема сумње да су Ромул и Рем остали код курјачице, то не би никада научили латински говорити већ само с курјацима урдати. 8 Тумачење тог имена види код Филарета о. с. П. стр. 204.