Srpski sion

ДЈРНСЖМ СМОН" С тр . 689.

Е рој 41.

одре^ено иријеме били без говора; наиротив св, Писмо нас потпуно увјерава о томе, да су наши прародитељи одмах, чим су. у живот супили, знали своје мисли и осјећаје изражавати, знали говорити у правом смислу ријечи. Светом Писму дакле, у ком су изложене позитивне хришћанске истине треба на сваки начин више вјере поклањати, него ли којекаквим теоријама, које су поједини мислиоци исказивали у супрот хришћанском учењу, а касније их и сами обарали.

С л о в о на еветог апостола и јеванђелиета Јована Богоелова. Високопреосвећени Амвросије, архиепископ харковски. Здпок^кдк дак> камх, да лк»китб др^гх дрбга: гакоже козлкжн^х ку , да и кк! лкжнте секе (Јов. 13., 34.) Врло непријатно утиче на правог Хришћанина онај нојам о Хришћанству као религији љубави, који с поља изгледа иримамљив, но у самој је ствари иогрјешан, а данас га се држи наше свјетско друштво. Доста је само навести какву било реченицу из Б )жје ријечи или сиоменути догађај из старог завјета, и многи ће вам с невјерничком дрскошћу рећи: „0, стари завјет, то је религија страха и суровог кажњавања; старозавЈетни Бог (као да је то неки други Бог, а не Онај, у Кога ми вјерујемо) јесте Бог страха и казно, наш хришћански Бог јесте Бог љубави и милосрђа; Хришћанство је религија љубави". Спомените црквене уставе о иосту, покајању, молитви, похађању Божјег храма, - и вама ће одговорити, да, су то „празни обреди, а основни је хришћански закон — љубав". Најпослије, иочните говор о томе, како је потребно строжије правосуђе због тога, што су се и сувише умножили пријестуии, — оиет ћете чути као одговор: „Сад није вријеме од тога, сада у свему треба да влада љубав и нотпуно опраштање". Да Хришћанство, уз друге Богом откривене истине и морална иравила, има у себи и науку о љубави, то .је иознато још од његова постанка, али тај је појам о њему, као једино о религији љубави, врло нов. ГТа откуда је он? Он је ионикао из онога истог извора, из кога

су изашле и све лажне мисли о предметима вјере, које се данас шире ио нашем хришћанском друштву. Он је чедо оних слободних мислилаца, који су збркали хришћанску науку с човечјим измишљотинама и искварили божанске вјерске догмате. Слободни мислиоци најновијих философских школа, које одбацују биће Бо^кје, духовни мир, иркзнају као једини извор знања спољашњи опит, а одбацују доказе унутрашњег опита, — ти мислиоци нијесу могли да створе праву науку о човечјем моралу. која би обухватала сва својства, потребе и недостатке човјечје душе. Међутијем, требало је да се у човјечанству сачувају појмови реда, дужности, правичности, без чега не може постојати ни јаван живот. Па за то се они ухватише за љубав, ограничив је на старање људи једнога о другоме с материјалне стране (алтруизам), те мисле, да ће код л.уди учврстити ту љубав, а с њоме и добар морал, опћом коришћу од узајамних услуга. Но по што ти мислиоци живе и раде у крилу Хришћанства, то им је, као доказ ваљаности њихове науке и успијеха у њеном ширењу, ишло у рачун, те су показивали, да и хришћанска наука проповиједа љубав и то још с особитом силом, јер у њој види више човечје савршенсгво, То показивање има исто такво значење, као и показивање на нрво хришћанско друштво, што чине проповједници рнвноправности и насилне подјеле имања богаташког међу све сиромашне (социјалисти), јер је у томе друштву било све заједничко, а осим тога и једно по духу (Дјела ап. 4, 32. 34,) Его откуда потичу ти узвици : „ЈБубав, љубав ! У њој је језгра Хришћанства, а све остало, шго је у њему, није обавезно за Хришћанина". Очигледно је, да то понављају наши свјеговњаци по другима. по чувењу, и примјењују на разне случајеве живота, а међу тијем ни најмање ништа не мисле. Но, док је то тако, како много зла долази у наше друштво од тијех лажних мисли. У име лажне љубави занемарују се неизбјежне хришћанске дужности, губе се добри обичаји, који су основ хришћанске врлине, па чак и љубав, тај цвијет моралногсавршенсгва, губи својаузвишена својства, јер се претвара у бригу једино о материјалном добру људи. Да се нри научноме образовању не заносимо таквим лажним мислима и сачувамо пуноћу и чистоту своје вјере, треба да пазимо