Srpski sion

С тр . 690.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 41.

на два правила, која су нам предали у аманет св. оци Цркве: Прво. Треба разумијевати божанско откровење не онако како бисмо ми жељели по својој памети, већ како се оно само даје разумјети, или како сам Бог, који нам у њему говори, хоће, да бисмо Га разумијевали. Друго. Треба изучавати хришћанску науку не у основама само, не по комадићина, дијеловима, као што то већином чине наши свјетски људи, већ по могућности, потпуно, као шго се то тражи при изучавању сваке човјечје науке, како би сви њени дијелови узајамно потпуњавали и разјашњавали један други. Ми ћемо осјетити силу и значење тијех нравила при разјашњавању оне науке о љубиви, као језгри Хришћанства. Господ Исус Христос рекао је својим ученицима у пошљедњој бесједи пред својим страдањем: „Заповијед иову дајем вам, да љубите један другога; као што сам Ја вас љубио тако и ви љубите један другога". У тој нам се реченици двоје налаже. Прво: Господ даје нову заповијест о љубави према ближњима. То значи, да је таква заповијест о љубави стара , коју је он још прије дао. Када? — у староме завјету, јер је Он био и оснивач ста розавјетне религије, прије но што се ваплотио. 1 Из другога ми треба да разумијемо, да је језгра нове зановијести у томе, да ученици његови љубе један другога по нримјеру и обрасцу љубави, коју је донио, Он, Син Божји, за свога живота на земљи, као Богочовјек. Јасно је, кад је била потребна нова заповијост, да 1 је то за то, што прва није била доста, да су се за човјечанство, кад се извршило искупљење тражила већа и најсавршенија дјела љубааи. Но по што је нова заповијест била допуна првој, то треба вјеровати, да се и у првој налазио божански закон о љубави, који се слагао са стањем старозавјетнога човјечанства. Одатле излази, да је љубав језгра старозавјетне и хришћанске религијз. т. ј. све Богом откривене религије. Како је високо стајала наука о љубави и у староме завјету, Господ је то разјаснио у одговору на питање : Која је највећа заповијест у закону (разумије се Мојсијевом)? „Љуби Господа Бога свога свијем срцем својим и свом душом својом и свом памећу својом. Ово је : Св. Јован Златоусти: о иокајању 6., 4.

прва и највећа заповијест. А друга је као и она: љуби ближњег свога као сама себе. На тим двјема заповијестима почива сав закон и пророци" (Мат. 22., 35 до 39)., Отворите Мојсијево петокњижије, па ћете наћи у њему не само заповијести, које налаже Исус Христос (поновљ. закони 6., 5: Ј1ев. 19, 18), већ и њихово нотпуно тумачење, кад се примијене на живот. Ево тих подробних установа; „Не вријеђај ближњега свога; плата надничарова нека не иреноћи код тебе, до јутра. Нелој псовати глуха, ни пред слијепца метати што, да се не спотакне. Не чини неправде на суду, не иди као опадач по народу своме и не устај на живот брата свога; немој мрзити на брата свога у срцу своме; не свети се и не носи срдње на синове народа свога (ЈГев. 19, 13—18.). Дошљак, који се настанио међу вама, исто је што и старосједилац ваш; љуби га као себе. Мјерила нека су вам права и камење право (Лев. 19, 34. 36.). Седме (суботне) године опроштај; да сваки иовјерилац, који је узајмио своме ближњему опрости дуг. Ако буде у тебе сиромах, немој да ти се стврдне твоје срце и да стиснеш руку сво.ју брату своме сиромаху (пон. зак. 15., 2. 7.) Ако узајмиш новаца сиромаху из мога народа, не потискуј га и не узимај с њега камате. Ако узмеш у залогу хаљину ближњему, своме врати му је прије сунчева заласка, јер то му је једини покривач; она му заклања тијело; у чему ће спавати? С тога кад ме зовне, ја ћу га чути, јер сам милостив, излазак 22, 25.—27.) Ако видиш, гдје је магарац твога брата или во пао на путу, немој га остављати, већ га подигни заједно с њима (Ионовљ. зак. 22., 4— 5.). Ако нађеш вола ненријатеља свога или магарца његова, гдје је залутао, доведи му га. Ако видиш, гдје је непријатељу твоме пао магарац под својим теретом, немој да га остављаш, него га растовари заједно с њиме (Излазак 23 , 4—5.) У суботу не ради ни каква посла ни ти, ни син твој, ни кћер твоја, ни роб твој (Пон. зак. 5, 14.) Празником се радуј нред Господем Богом својим и ти и твој син и твоја кћер и твој роб и твоја робиња и левит, који је код тебе и дошљак и сирота и удовица. Сјети се, да си ти био роб у Мисиру и извршуј ове наредбе (Пон. зак. 16-, 11 —12.). Код таких наредаба старозавјетног законо-