Srpski sion

Вг. 46

„СРПОКИ

о уставу црквеном и богослужбеним књигама, радови Нечаева (сада епископа Висариона, о св. литургији, о паримијама, о црквеним молитвама и о- вечерњу, еп. Венијамина «Скрижалг», рад Н. Дмитревскога о тумачењу литургије и т. д. Осим свега иак многобројни радови богословске садржгше, штампани у нашим црквеним листовима. А(Ј 4 — 8. Овде се могу употребити Матичине Књиге за народ, Срп. књижевна задруга, Народне песме. (Недељко од О. У. Острожинског), затим књижевнии привредни листови: Бранково Коло, Братство, Женски Свет, Домаћица, Наша Прошлост, Пчелица, Привредник, Срп. Пчелар, Земљорадничка Задруга, Њива, Наш Врт, Тежак, Трговачки Гласник, Обртник . . . Затим пчеларска библиотека, Аршинова брошира о Земљорадничким Задругама, хигијенска дела Јовановића Батута, Илије Огњановића, Лазаревића Р., М. Јовановића и др. Као помоћ могу послужити и руеки листови нпр. Рускш паломншсБ и Душеполезное чтеше. У каталозима наших књижара може се наћи доста добрих дела. Треба те каталоге набавити. Осим тога нротопрезвитерски или епархијски стручни одбори, који би требали да се образују с временом за овај посао, имаће да изаберу, шта да се народу чита, те да саставе известан илан, као и то да некоје теме за народ на израду издаду. Нема сумње да би куповање књига за народ од стране многих опћина и појединаца изазвало и живљи књижевни рад на том пољу. Тада би и наша Матица проширила свој рад у томе. Осим тога на овај начин упознаће се народ са многим умним производима нашим, добиће интерес за чита^е, те .ће доцније и сам моћи радити на своме усавршавању набављајући себи књиге и листове и похађајући читаоницу. Питање читаоница и иозоришта тада би јако оживело, дочим сада само вегетује. Ти састанци могли би имати два дела: у првом делу држала би се народу предавања, односно читања из књига, које се односе на једно од наведених корисних ствари, у другом пак делу учило би се појање црквено. И шако би ирви део мо-

гли слушаши и они, који не би хтели за сада учити и иојати. Они, који руководе те састанке, могли би кадикад замолити угледне стручњаке из места и са стране да им држе по једно предавање или да им згодне књиге из своје струке ради читања препоруче. У нашој књижевности има лепих радова за народ, те ће се већ само читањем онога што већ имамо моћи народ много користити и без самосталних саставака и предавања од стране оних, које те састанке воде. Што се тиче других момената такове иоуке, на првом месту долази то, да она мора бити за сваког разумљива. С тога ако се што чита, потребно ће бити и неко тумачење надовезати. Затим, политика и државна и автономна црквена треба да је из средине тих састанака далеко прогоњена. То ћемо оставити другима и на другом месту. За нашу горепоменуту сврху она би само сметала усљед осетљивости, коју изазива, и усљед одељених назора, које она ствара, јер наш посао треба љубави, слоге и узајамности. Али нема сумње да би тај рад и без политике спремао за јаван живот, разумнији ј и успешнији, нарочито култивишући ум, а још више срце и усађујући друштвене врлине, иотребне за учествовање у јавним стварима и 'за зрелост нолитичку. Осим тога, ти састанци треба да су бесплатни, али добровољни прилози од стране имућних треба да се даривају ради набавке осветљења, књига за читање и за растуривап.е међу сиромашнијима. Међутим најбоље би било, када би се барем за новчану страну те племените установе старао црквени одбор месни, који би и онако морао набављати корисне књиге за црквену опћинску библиотеку, који и споменуте прилоге може прикупљати. Нека се на то дарује само стотинити део од уштеде, коју ће ови састанци изазвати негујући разумност у свему и одвраћајући од крчме, па ће се моћи велика библиотека у сваком месту основати. Као што се види, остварити једну велику установу не ће наићи ни на какве тешкоће. За њу је довољан и сам свештеник или учитељ и малена свота сваке године за на-