Srpski sion

С-ге. 790.

„ОР1;СКИ СМОН.

8Р 47.

велики иријатељ универзитетске омладине, која је увек у њему налазила активног заступника љезииих интереса. Али све то није могло задовољити -Сибирјакову душу, с тога се новукао у Свету Гору у манастир, где је до смрти живео као прост калуђер. Оставио је за собом на добротворне дељи преко 30 милпјуна рубаља. 0 да је и нама Србима такав милијунар! (Молба Чеха у Русији.) Јављају из ТТетрограда, да су православни Чеси, који живе у Русији, поднели Св. Синоду руском молбу, да Св. Синод прогласи Јана Хуса свецем, јер да је Хус био мученик за веру, која је бпла православна. На молби је 200 нотписа. У Бугарсној. (Протестанока пропаганда у Бугарској. ) Софпјоке „Новиии" јављају, како је у последње време нротестантска пропагаида у Пловдиву особито развила свој рад. Американеки мисионари задобили су неколико Вугара новдем, па. ови заишли по селима и маме у протестантизам сељаке, давајући за то новад. У селима Маркову, Коматову и др. многи су сељаци са породидама примили протестантизам. (Број припадника разних вероисповеоти и уреЗјеае бугарске православне цркве). Према последњој статистиди живи у Бугарској 2.606.786 душа православне вере, 22.616 католика, 643.258 му*амеданада, 28 302 Јевреја. 2384 протестаната, 6643 Јермена, и на послетку 719 душа разних вероисповести. — Све су веронсновести по чл. 5. Берлинског уговори равноправне, а по бугарском уставу православна је црква држпвпа бугарска црква. Бугарска црква успостављепа је ферманом Абдул-Азиса од 27. фебр. 1870. На то је Цариградски патријарх бугарску цркву као дело светске власти изопћио, и Бугаре, закључком великог Синода, држаног у Дариграду дне .14. Августа 1872. прогласио расколницима; а при том је и остало. — Бугарска државна црква уређена ,је г. 1871. егзархијалнпм статутом, који је касније Сииод прерадио, а иародчо собрање одобрило. По том статуту врховиа црквена ноглавица је егзарх, са резиденцијом у Ортакеју близу Цариграда. Он се бира доживотно, а мора бити Бугарин, образован богослов, барем 40 год. стар, а најмаље 4. год епископ. На челу појединим епархијама су архијереји, и то већином су митрополити некн само епиекопи. По већ спомепутом статуту па пзбор апископа и егзерха утечу донекле и световњаци. Брховна црквена власт је Сииод, који се сасгоји од 4 на 4 год. изабрана епископа са егзархом та челу. Синод се сасгаје годишње један-

V , пут у Софији, Рушчуку или Пловдиву. Све закључке Синода потнисује министарство. — Бугарска броји данас 9 =епархија: Доростол Червенску, са резиденцијом у Рушчуку, Трновску, Видииску, Врачарску, Пдодивску, Старозагорску, Сливенску и Вернанско-Пребговску. Том броју припадају још две почасне енархије: Самовска п Ловчанска. Епископи добивају плату од државе, сваки 6000 — 8000 лева. Свештеницћ су слабо плаћени;но у новије се доба много на том ради, да се тачно уреде доходци свештенства. Бугарски еиископи су већином образовани људи, дочим свештенство нема скоро никаква образовања. За об^ачовање свештенства подигнуте су данас две богословије: једна у Трнову, а друга у Самокову. Свештеника има у свему 2350 (11 епископа, 24 архимандрита, 28 економа, 70 протојереја, 1951 свештеник, 20 ђакона и 264 калуђера). Православних цркава има до 2000. Једини већи манастир је Св. Јована Рилског, т. зв. Ставропигијон т. ј. под иепосредиом влашћу егзарха. Осталих, већииом непознатих манастира, има 78. Женских манастира 14. са 348 калуђерица. (Школе у Бугарској^. У Бугарској је било и под турском влашћу ирпмитивних школа уз цркве и манастире, где се младићи приправљаху за свештенички сталеж. Но то су биле незнатне школе и сва се наука састојала у томе, да се иаучило нешто мало читати и на изуст иајпотребније богослужбене молитве. Тек почетком XIX. в. настојањем некпх имућнијих трговаца и грчких епископа утемељене су нешто боље школе, али ношто је наставни језик био грчки, било је слаба успеха. Књиге за школу преведене су из грчког и руског језика, а штампане су у Србији. Но после ослобођења започе озбиљан рад на уређењу бугарских школа. А после здружења Жсточне Румуније са кнежевнном Бугарском буде коначно провеДена организација школа за целу кнежевину. Основна школа има 4 разреда са највише 25 сати недељне обуке. Школе издржавају опћиие, а држава даје као припомоћ 400.000 лева. Док у градовима школска година траје 10 месеци, дотле но селима 7—8 месеци, јер се прекида, кад почиље рад на пољу. По статистици школа у Бугарској од 1898. год. било је у целој кнежевини: 50 забавишта са 72 учитељице и 4130 деце, дакле вшие него у Хрватекој и Славонији. Основних школабилоје 4.481 и то: мушких 704, женских 125, а заједиичких 3.652. На речеииж школама службовало је 8.329 учитељских осџба, и то: 6886 учитеља, и 1443 учитељице. Школске деце (од 6 — 12 г.), било је 552.882, и то 270.625