Srpski sion

Бг. 47

„СРПСКИ С10Н.

Стр. 789

тек строжије морало осуђивати вапуштање самога чина свештеничког. По државним законима грчкога царсгва, особе које су својевољно напуштале чин свештенички, биле су лишене свију права, звања и стања које би иначе у грађанском друштву уживале, и биле су уврштене међу робове; по другим пак законима, такви су и противу своје воље били повраћени у духовно звање, али су били лишени свију црквених степена и стајали су нод најстрожијим на,дзором власти. 1 Наставиће ое 1 ЈивИп. пот. 123. сар. 7. соД. с1е ер1вс. 3. сопз!;. 53. гјвотз поу. 7. е4 8.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Нарловачкој. (Промене у свештенотву епархије Пакрачке.) Из седниде епархијске Конзисторије Пакрачке, др. жане 19. новембра о. г., уследила су ова именовања н премештења: јереј Петар Босанац, парох. помоћник у Граберју, нменован је за парох. помоћника у Беловару; јереј Јован Седрамаг^, привр. парох. помоћннк у Веловару, именован је за управитеља парохије у Војаковцу; јереј Милан Дими% , лични капелан у Новој Градишки, именован је за управитеља парохије у Плавшинцима; јереј Теодор Иванчеви-Н, привр. парохијски помоћник у Воћину, премештен је у истом својству у Граберје; јеромонах Емилијан БабиЛ, протопрезвитерски капелан у Воћину, именован је за привр. парох. помоћника у истом месту; јереј Петар ТомиИ, управитељ парохије у Г. Средицама, премештен је и именован за протопрезв. капелана у Воћин; јеромонах Амвросије ПоиовиИ, привр. парох. помоћник у Д. Гаићу, именован је за управитеља парохије у Г. Средицама; и сврш. богослов Стеван ЈањетовиЛ, постављен је за личног капелана у Н. Градишци. (Лички протопрезвитерат у г. 1900.) Гласом података, које нам је имао доброту припослати окружни протопрезвитер г. Мојсије Мајсторовић, у Личком протопрезвитерату родило се је у течају 1900 г. 1078 мушке и 984 женске -деце, а умрло је 681 мушких и 674 женских; више се родило 397 мушких и 310 жепских, свега 707 душа. Концем 1900. г. било је свега 31.631 мушких, 28.666 женскпх, свега 60.297 душа, а 10.074 брачних парова. Комуналних школа било је 340. Свега школске деце

2604, од којих 1939 православних Срба. Учитеља и учитељица свега 45, од ових 28 православних Срба и Српкиња. Из овога протопрезвптерата учило је православие српске младежи на тимназијама 39, нрепарандијама 5, стручним школама 3, свеучилишту 5, и на Богословпји 9. У Србији. („ХришБански Весник"). Са осмим бројем својим почео је „Хришћански Весник" у Београду да се назива: „гласилом удруженог православног свештенства свију српских покрајина". Издавалац и уредник тога листа г. прота Алекса Илић пише, да је „Хр. Весник" таквим гласилом постао на скупу свештеника, одржаном 17. септембра о. г. у Београду, на којем су, по његову причању, били заступљеип свештеници из свију српских земаља. На том скупу је, по његову причању, „извршено духовно уједињење свега православног српског свештенства", теје исгом приликом „Хр. Весник" „формално постао орган целокупног свештенства из свију срнских земаља." Да у „Хришћанском Веснику", од како се ове године ионово појавио, о нашим овамо приликама иије писано како је писано, не би ни г. Илића, ни ону господу која беху 17. септембра на скупу у Београду, бунили у њиховом идиличном заносу. Али то писање присиљава нас, да порекнемо: 1., да је 17. септембра извршено духовно уједињење свега православног свештенства; 2., да је „Хр. Весник" постао „орган целокуиног свештенства из свију срнских земаља". Понаособ писање г. Алексе Илића приморава нас, да га братски опоменемо, нека се мане и нека батали писање своје о приликама овамо иашим, јер услова за коректио писање — он нема. У Русији. (Руски милијунар — калубер.) У манастирусв. Андрије на Атонској Гори умро је пре кратког времена руски милијунар и власник златних рудокопа Ј. Сибирјаков, као калуђер, у 40-тој години. Сибирјаков је био веома интересантна нојава у модерном животу Гусије. Он је све своје огромно богатство употребљавао само на подизање благостања и просвете у Русији. У Томску је подигао универзитет, основао је источно-сибирско географско друштво, опремио је велики број научних експедиција подигао је у Петрограду апатомски институт и т. д. Као добротвор је Сибирјаков чинио невероватно много. Поклањао је новац милијунима и сам је ишао и тражио сиротињу по забаченим крајевима варошким. Прошле године поклониоје рударима у својим Сибирским рудокопима милијун рубаља. Као доктор права Петроградског универзитета Сибирјаков је био