Srpski sion

С тр . 818.

• Б р . 49.

за божанским вођом и предходником на том путу? Учите — тако нас нозивају све његове науке и бесједе, — учите добро разликовати једно од другог, срећу и блаженство, срећна и блажена човјека. Сва спољашња нреимућства и добра јесу срећа; сва унутрашња савршеност, радост, која се на том оснива, јесте блаженство. Господ Исус није наш вођа к' тој срећи; Његова нам наука не обећаје ни богаство, ни висост, ки моћ ни снагу, ни њежан, раскошан живот. Али Он је наш вођа к блаженству; Његова нам наука прибавља мир, задовољство, радост, духовно савршенство. Срећа је та међу промјењљивим, несталним створима најпромјенљивија и најиесталнија; она припада лудом као и мудром, рђавоме као и доброме; она оставља човјека чесго у његовом животу, оставља га и кад умре, остаје за увијек у његовом гробу закључана, и ништа за њим не иде у вјечни жнвот, осим ако се њоме добро служио; блаженство је цил> посједа и уживања свих срећних добара; то је једино, што је сасвим и увијек наше; једино што може припасти само мудром, само добром човјеку; једино што нам не може, ако је једном чврсто основано, отргнути ни смрт, ни гроб; једино, што са собом у вјечност понесемо, и што ту можемо непрестано уживати и умножавати га. Тражите да будете: не толико срећни колико блажени. Оно зависи риједко од нас, ово уввјек. Оно је дар Нромисла, ово се највише без обзира на заслуге дијели; ово је плод и награда мудрости и врлине. Не тражите дакле блаженство у земаљским, пролазним стварима, ни у богаству, ни у висости и моћи, ни у њежном раскошном животу. Тражите га у вама а не извен вас. Тражите га у својетвима и преимућствима свога духа и свога духа и свога срца, а не у иреимућствима, сталежа, ранга, части и угледа. Доведите у ред своје жеље, своје наклоности, своје страсти. Подвргните их све законима истине и Хришћанства. Ограничите своје жеље с обзиром на земаљско, подајте свима својим наклоностима најбољи правац, пуетите да разум, да Божја љубав и човјечанска љубав владају над свима вашим страстима. Тражите своје блаженство у врлини, у воЛ ј НОМ и сталном испуњавању своје дужности, у непрестаној тежњи за вишим савршенством, у невиности, и чистоћи срца и живота, у тихом и благом духу, у уживању и нодупирању мира

** «. и слоге, у благонаклоности и доброчинству према сваком, у великодушним иожртвовањима за истину и поштење. — Тражите га у том, што вам не само у овом, него и у будућем свијету користи доноси и задовољства обећаје; у оном, што изазива нохвалу ваше савјести, иохвалу свих мудрих и иоштених, нохвалу Божју и што вас удостојава ,задовољства и милостиве отплате вашег гаспода и судца, вашег Оца небеског. — Гледкјте најпошље да се не чииите срећним, већ будите то заиста. Будите то пе само ио мишљењу и по суду других, већ заиста и у истину. Претпосјт^вите тиху свијету, непознату насладу правих и сталних добара и преимућстава, насладу разумног, озбиљног и бистрог размишљања, насладу добре, мирне савјести, насладу кријепосног срца и живота, насладу, радости доброчинства, насладу више побожности, насладу поузданог веселог изгледа у бољи свијет, претпоставите велим те насладе свима одличјама, свима задовољствима и весељима, које више занимају чула него дух, више очи него срце задовољавају, више буке ироузрокују него умирења, више блијештећег сјаја око себе раширују него благе свјетлости. Тражите само то, иоштујте и љубите само то, тежите само за тим, што вас може умирити, развеселити и усрећити у свако доба, у сваком стању, у тишини као у буки, у часу размишљања и молитви, као у часу опорављања, у смрти као у животу, у будућем као у садашњем евијету. Преглед дрквених уредаба о еветим тајнама. С руског превео и попунио: Ст. С. Илкић. (Наетавак.) У Русији се по старим законима, доавољавало онима који су напуштали свештени чпн, да уз неке услове слободно изаберу начин живота. 1 По данашњим законима пак, и ако се на основу 21. правила Трулског сабора — допушта свештенослужитељима, да се обраћају надлежним духовним властима, да их разреше од чина им ради сгупања у други брак, ипак се таквим молбама задоста учини, тек после извесног убеђивања, и по нарочитом разрешењу од светога Синода, с обзиром на ова правила 2 : 1.) свештенослужитељи, који моле да 1 Собр. аак. VI. N0. 4035 и др. 2 Уст. конс. ст. 91.