Srpski sion

В р . 50.

„СРПСКИ

С гр . 837.

Пе^е (1е Ггапсе, — Л. Лежв (Бшв Бе^ег) ■—• издао своје ново дело под насловоа „Митологија Словена" (ЈЈа МуШо1о§1е 81ауе. Рапв 1901). ПроФесор Леже није новајлија у овом послу. Он се већ почетком осамдесетих година прошлога века јавља у литератури са чланцима но словенској митологији. Сад си је узео за зада1ак, да ноново критички прегледавши сву литературу иредмета — исцрпно скупи у једну целину све ресултате истраживања, која се искључиво односе само на митологије словенске, одбацивши при том све, што строго узевши не спада у ту с®еру. На стога је испустио, што баш није морао, и уноређење односног материјала из света суседних народа, како германа, литаваца и источнох племена, тако исто и класичког света, који можда у извесном смислу утицаху на развитак словенских митологија, те се строго држи само материјала оригиналнословенског. Али је зато у одређеним си границама испунио свој задатак исцрпно, савесно и вешто, користивпш се свим оним старим и новијим радовима по том предмету, која су му на расположењу била. План деља и начин излагања одликује се живо свим оним добрим својствима, којима се одликују, мање-више, и сви бољи радови Француских учењака, а наиме: систематичношћу, јасношћу, популарношћу. Књига 1*е раздељена на осам глава, а завршује се нрилошком и казалом. Овом приликом привешћемо само наслове глава, а из њих ће се ипак, бар донекле, моћи видети и сватити садржај књиге: 1). Извори словенских митологија (врло подробно и критички изложено). 2). Врховни бог. 3). Два главна бога руских и балтијских словена — Перун и Световит. 4). Друга важнија божанства. 5). Нижа божанства. 6). Божанства судбине: виле, русаљке и т. д. 7). Култ: жртве, храмови, идоли и т. д. и 8). загробни живот и вера у њега, погребни обичаји, те култ предака. — Ова ваљана књига вредног и даровитог Француског слависте врло би добро дошла и нама за боље, исцрнније и критичније познавање у оиће старе словеВске, а носебице наше старе српске религије^ кад би достојно прееађена била у и онако врлр сиромашан врт наше књижевности. Рад. М. Гр. , ч

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Саборски Одбор) држао је своје седнице, под председништвом ЕБегове Светости преузвишенога госиодина гхатријарха Георгија БрапковиЛа, од 11. (24.) до 14. (27.) децембра о. г., пре и после подне. Од чланова били су присутни: високопреосвештени господин епископ Мирон ПиколиЛ, г. г. протопрезвитер Ћорђе ВлаховиК, др. Лика МаксимовиЛ и Јосиф ЈагиИ. Извештај о предметима, који су посвршавани на овим седницама, донећемо накнадно, а за сада ћемо као најважније навести, да је Његова Светост саопштила Саборском Одбору, да ће одма у почетку идуће године, као што је учинио и ове године, поднети ЕБеговом Величанству пријаву о сазиву срмског пародно-црквеног сабора у редовно вргме ивме/ју Ускрса и Св. Духова 190.2. С тога позива Саборски Одбор, да већ сада учини расположење, да се спреме сви предмети, што би се имали поднети сабору на расправу. Овај саопштај Његове Светости узео је Саборски Одбор на повољно знање, а што се тиче расправних предмета, то је Саб. Одбор већином већ спремио, од којих неке има допунити, односно довршити. Предлога који се тичу организације, овај пут неће бити. За тим је ЕВегова Светост усмено изјавила и уједно писмено овај саопштај доставила Саборском Одбору: „ Сриски иравославни богоеловски Семииар, коме смо ирошле године 1900 године о Ђурђеву дне, као на дан јубиларне ирославе моје, темељ свечано иоложили, ево је Еожјом иомоЛи по сведочби ирилежеЛих сииса иод •/. сасвим довршен, ше се у име Ђожје у сврху намењене му цељи уиошребити и у живот иривести може. Услед чега, а ио обеЛању своме, из чисте љубави и иризнателности своје ирема драгом ми народу сриском и светој Цркви иравославној, приносеЉл незнашан дарак овај народу сржком, умољавам високославни