Srpski sion

„СРПСКИ

сиов.*

Стр. 19

брачног живота, на децу, која се у таковом стању, у греху рађају? Имају јш душе, подноси ли им савест, да изложе невину децу своју презирању целога друштва? Јер ваља знати, да тај грех родитеља такових удара жиг срамоте и презирања на чело невиног детета. Није мање зло од овога, због кога и бројно опадамо, што многе окене не ће деце да имају, неке из бојазни, да им се имање међу децом не раздели, да не осиромаше; неке из велике и претеране бриге, како ће их одхранити и на пут извести; а многе богме из пуке сујете, да тобоже лепе остану, убијају пород свој већ у зачетку разним отровима, због којих не једна и животом својим плати. А је ли та бојазан и брига оправдана? Држим да није, јер погледајте само колико имају депе суседни вам некоји народи; као у кошници пчела толико их је, па опет зато напредују и не плаше се да ће их многа деца упропастити. II зар такове жене не боје се Бога, да ће их као убице казнити? Знају ли оне шта чине ? Не гризе ли их савест ? Подноси ли им то чинити образ и поштење ? Опазио сам на жалост и то, да код нас ис.мевају онога, који је иобоокнога срца и душе, који ревносно иохађа цркву Боокју и духовне старешине своје иоштује. А како је код других културних народа ? Ено вам Руса и Немаца, Енглеза и Француза, ти су сви од нас културнији и напреднији у свему, ал' цркве су им свагда пуне побожнога народа, без разлике узраста и сталежа. Они проводе недељне и празничне дане побожно у молитви сећајући се Бога, те чине добра и богоугодна дела, а код нас бива баш противно. Грдна је то срамота и голема несрећа за сваког и за цео народ наш што су нам храмови празни, али су нам зато крчме пуне, те народ у место да ое Богу моли, он проводи време у пијанчењу и развратном говору. Зло је то страшно и ужасно, јер су му страшне и ужасне и последице. Па зашто избегавате, зашто се ту-

ђите храмова, које су вам ваши стари подизали, да се у њиме поучите и у њима утехе нађете ? Зар сте већ заборавили, да су наши прадедови за цркву и веру православну врло често крв св-оју пролевали и живот свој радо жртвовали ? А вами је много и неколико часака самс да жртвујете за цркву и молитву ? Сви се волите поносити да сте православни, па зар је православље само на језику, а делима то не посведочавате? Не тако ! Пропашћете, ако се не поправите и не повратите цркви нашој, која нам је и отац и мајка. Не оглушите се позиву њеном, кад вас оназовне! Оставите тада сваки посао на страну и похитајте к' њојзи, да вас она поучи и научи, утеши и охрабри. Сећајте се и имајте на уму, шта ће бити с вама до послетка, не заборављајте да морате умрети и пред суд праведнога судије изићи, да одговарате за дела ваша. Чувајте се с тога од греха, живите побожно, праведно и богоудно, па ће те бити овога света срећни, а онога блажени. Али гита моЈсе чинити човека срећним на овоме свету? Да ли је срећан онај, који је богат, који ужива углед у друштву, који је славан или који је велики достојанственик, који је моћан и силан, који многима заповеда? Колико их има, који су богати и угледни, славни и велики, моћни и силни, па опет су несрећни ? Јер не састоји се сва срећа у земаљским благима само, већ у љубави и вери у Бога и у чистој савести. Христос Спаситељ рекао је да су блажени они, који су сиромашни духом, који су кротки, који су милостиви и чистога срца, који су мирољубиви и који су прогнани правде ради, јер је њихово царство небесно. А зар може срећан бити онај, коме савест није мирна? Може ли бити радостан онај, који кад мисли на своје богатство, мора да се сети, да је све што има крађом и преваром стекао ? Може ли бити срећан у жпвоту онај, који је пијаница и блудник, карташ и распикућа, па помисли, како му имање на очиглед пропада, а жена и деца код