Srpski sion

КР. 4.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 53

ко тражи, наћи ће — важи и на пољу науке. Наше би се знање врло слабо развијало, кад би само „уаИсЈша ров! еуеп1;ит" била могућа. Код сваког открића у науци мишљење је продуктивно. Пуко опажање без нлана увапред смишљена не може да уроди плодом научним, као што се ни армонија не рађа, кад ко на сумце и без реда удара по гласовиру. „Ум мора, вели Кант, са својим начелима у једној, а са експериментом према њима удешеним у другој руци ићи џрироди, да од ње учи, а,ли не као ђак, који нрима само што му учитељ казује, већ као законити судија, који приморава сведоке да, му одговарају на оно, што их он пита." Јер, као што каже лепо Шелинг, „сваки је експерименат иитање, на коЈе природа мора да одговори; а у сваком таком питању крије се какав суд а рпоп." И тако налазимо ми у природи само оно, што у њој тражимо; где је ум наоружан начелима, која изражавају облике мишљења, ту нам ђенијални учењак открива нове истине на пољима науке, Тако се и Мајер у намери, да открије закон о одржању снаге, ослањао, како и сам вели, колвко на искуство, толико и на законе мишљења. ПроФ. Душан Сперњак. (Свршиће се.)

Што је добро? Српеким народним поеловицама истумачио др. Данило Трбојевић. (Наставак) — По томе је њезина вредност не само највећа, већ за право и нема друге вриједности осим те. —■ Истина је то, што си сада казао, жива истина. Највиша сврха садржи у себи сву вриједност, што је у опће има. Све друго, што има какву вриједност, има је само у толико, у колико је добива од ове једине највише сврхе, од добра. Доиста, доиста, „доброта је највеће благо!" Она или „поштење је претежније од новаца" и од свега другога. Јер што у опће може да вриједи новац, па ако ћете и све благо овога свијета, ако нема поштења? Ето н. пр. „у Јовице, у комшије мога, свега има, а поштења нема" па што му вриједи сав хвегов иметак? По мом најдубљем увје-

рењу „више ваља прст образа, него свијета благо." Честитост, доброта, поштење — то је најпрво. „Чему нам све без тога, без човјештва? — Чему и дан без сунца." За то и треба нада све пазити на, своје поштење, на свој добар глас. Јер, вјерујте ми, „бољи је добар глас, него златан пас." „Поштење живљење. Без поштења, брез живота," Колико вриједи за поштена човјека његово поштење, ево вам неколико примјера! Поштен није никоме ништа крив, а то много значи, јер „не боји се никога, ко није никоме крив." ЈБему, био он човјек или жена, момак или дјевојка, нико не науди. „За злом дјевојком реци добро, а за добром како ти драго," овој је све једно. Догоди ли се ипак, да на поштена човјека ко што насијече, он за то не мари и као „сјајни мјесец ништ' не хаје, што на њега псето»лаје." За њ као ни „за злато р^а не пријања," јер је и он сам „чист као елато." Он се држи увијек свога правила: „Бој се Бога, чини право, не стиди се никога," не тражећи никакве свјетске славе ни части, јер „добру човјеку мало је части од потребе." С тога, што је добро само по себи неизмјерно вриједно, оно је свакому мило, те „човјек све дава за образ, а образ ни за што." За то га свак и сам тражи јер ако и „не можемо сви бити лијепи и богати, али сви можемо бити поштени" — и сваком другоме препоручује. Без сумње сте већ често пута чули, гдје старији и искуснији свјетује млафега и неискуснијега: „Држи се утрвена друма; про^ји се пријеких стаза!" и гдје му каже: ,,3ла се клони, добру се поклони!" Ради ли ко по том савјету, свак га благосиља, да „души мјеста у рају ухватио," признајући, да „због таквијех сунце грије," и да се „у срећан дан родио." Заиста, диван је то благослов, док „свак има само једну душу." Па како таква човјека само краснијем именима називају! Ко је честит, „човјек је од ока" и „добра (поштена, блажена) душа." Такав човјек „мирише као душа дјевојачка" и свак га воли као „мајчино млијеко," јер „нечинн зла ни трави, по којој гази."