Srpski sion

С тр . 106

„СРПСЕИ СИОН.

Б р . 7

свештенство у Молдавској, а нарочито у Вчашкој, претерано је оптерећено земаљсшш дужностима, употребљава се каткад и на работу упоредо с простим народом; догађало се у Влашкој, да су поједине свештенике у време службе извлачили из цркве да возе сено и провиант за војску, принуђавајући га на то тешким казнама. Ја вам заповедам, да предузмете најодлучније мере против такових злоупотреба и уооће да настојите, да се успостави дужно уважење свештеничког чина, желећи, да би црква налазила у вами поверено.ј власти нарочито покровихељство и заштиту. Међу тим, док је свештенство обе кнежевине добровољно жртвовало 1810 год. знатну суму 15 на издржавање војске, — што сам ја примио с одличном захвалношћу, ипак 1811 и ове 1812 године изађоше већ и формална захтевања контри буције од свештенства. Желим знати, на, каковом основу потекоше ти захтеви, колико је за ове две године од молдавског и влашког свештенства покупљено новаца и на чега је употребљена та сума." Најпосле, да би се учврстио добар ред у целој управи, издана беше заповед, да светске власти ни иод каковим условом не смеду се мешати у дела духовна, већ да се свагда имају, у нужним стварима, споразумети са преосвећеним екзархом и да у сваком случају имају светске власти, на захтев духовних, у стварима односећих се на последње, одмах указати своју помоћ. Реформе екзарха Гаврила, управљене на корист цркве и народа, наиђоше на силан огнор од стране Грк&-фанариот&, како бољара тако и вишег свештенства, нарочито влашких митрополита — исиочетка Доситеја, а затим Игњатија — који беху родом Грци. Митроп. Доситеј игноровао је наредбе екзарха Гаврила, није нодносио захтеване извештаје о манастирима, о скитовима, о старешинама у њима, о свештено- и црквено-служитељима влашке митрополије, није установио конзисторије, без обзира на наређење екзархово, а протопопа Георгија Родостата, кога екзарх беше послао ради уређења конзисторије — није ни примио, казавши, да њему конзисторије нису потребне, а тако исто не треба ни протопопа, јер он има своје људе. И даље је наставио преко својих тптуларних (т. ј. викарних) епископа постављати 1а Свештенство у Влашкој жртвовало је на војоку 150.000 лева, а у Молдавекој — 76,610 лева.

свештенике ради својих личних пнтереса, чиме их је тако умножио, да је њихов број износио до 7 хиљада, а уз то већи део њих није знао ни читати. У Влашкој нису на богослужењу спомињали руског цара, који је тада био окупирао те земље, па ни његове породице. Једном речју, митроиол. Доситеј беше жестоки противник свих корисних по цркву и народ рефорама екзарховим, трудио се да задржи*пређашњи ред, који по фанариоте беше врло подесан. Такови иротивници екзарха Гаврила беху и бољари — фанариоте, који, сасвим природно, желили су да се поврате под Огоманску владу, јер ггод руском државом није им било могуће тако нагло глобити народ и обогаћивати се на рачун његов. Оастала се чак завера Грка-фанариота, која је имала намеру да иоруши сав ред, што га је митроп. Гаврило успоставио, а душа те завере био је митр. Доситеј. Екзарх је морао предузети одлучне мере против завереника. Услед тужбе Ов. Синоду, митроп. Доситеј буде свргнут са. свога положаја, а на његово место би именован, на жалост врло незгодно, исто тако Грк-Игњатије. Именовање његово за митропол. у Влашкој беше велика иогрешка самога: митроп. Гаврила, који је држао, да и ако је Игњатије Грк, ипак је „човек уман и сверуском двору с најбољих страна познат, те да не ће друкчије управљати и распоређивати пословима, него што му предпише и наложи Ов. Правитељствени Оинод". Митроп. Игњатије није оправдао ни високо поверење према њему руске владе, ни наде Гаврилове. Месго да се занима црквеним пословима и пастирском службом, он је нредпоставио томе политичке интриге и лично обогаћење. У томе му је био усрдним помоћником његов секретар, исто тако Грк-Мосгра, који је потпуно потпомагао познату откупну систему фанариотског управљања. Услед тужбе екзарха Гаврила, и Игњатије, као и митроп. Доситеј, беше решен дужностн митрополита Влашке с одређењем, да му има бити место становања на Криму. (Наставиће се.) Књижевне оцене и прикази. Православна српска парохија у Чуругу нрајем 1900. ГОДИНб. Наиисао Васплије ТеофановиЛ иарох чурушни. Издање сриске црквене ошптине чурушке. Ср. Карловци. Сриска манастирска штамиарија 1901. 8° стр. 36.