Srpski sion

ЦрОЈ & „ОРПСКЖ СМОН'

Онај, који се одао којој страсти, не може, како рекосмо, вагае мислити сам својом главом. На његовим раменима као да је ту^а глава, која мисли мјесто н>егове. А како се он по тијем мислима управља, то није више сам свој господар; њему господаре други. Јер кад би он био свој господар, био би се кадар одупријети својој страсти, кад види, да му шкоди, а он тога не може. Кад би он доиста био свој господар, то не би слушао никога, већ само себе, те би радио увијек само онако, како се њему чини да би најбоље било. Будући да се само онда, ако су воља и мишљење у слози, може бити поштен човјек, треба да сваки, коме је до поштења, тежи особито за тијем, да сам себи загосподари. „Ко свој може бити, туђ нек не буде;" ко својом главом може мислити, нека не мисли ту^ом, јер „тешко томе, ко за ту^ом памети иде !" Но како је год тешко све знати, још је куд и камо теже саму себи господарити. Господарити другоме то је врло лако, али себи господарити, себе слушати — то је веома тешко. Али се ипак може човјек мало по мало и на то привикнути, да сам себе слуша, ако се најприје научи слушати друге. 0 тога и јест послух толико вриједан. Јер „послух је отац крјепостима, а непослух свијем злоћама," и „тешко оном свакоме јунаку, што не слуша свога старијега!" Међу тим то слушање другијех и ако у почетку мора бити слијепо, не смије слијепо и остати. Ко хоће да право слуша, мора знати, што му се заповиједа, јер ,,заман слуша, ко не разумије." Није никако лијепо, ако ко, „како му свирају, онако и игра," и да је превише лаковјеран. Гдјеко је такав, „да му реку : магарац лети, он би изишао да види, куд лети," а то не ваља. „Боље је вјеровати својим очима, него ту^им ријечима." Колико има рђавијех људи ! Кад би свакога послушао п за њим се поводио, ну — лијепо би прошао! Н. пр. ако „ко други скочи у воду, хоћеш ли и ти?" Зато „свачију слушај, а — своју свиђај!" Гдје год икако можеш, сам суди и размишљај, а не тражи туђе помоћи! Јер „ко се

Ш.

на ту^им колима вози, не ће далеко отићи !" Човјек не смије друге превише слушати и све им вјеровати, али не смије бити ни тврдоглав, јер „прикор за тврдоглавством долази." „И мудру и стару свјет није на одмет"; за то не смије добар савјет да „кроз једно ухо улази, а кроз друго излази." Нико не смије, макар како цијенио своје мишљење и свој суд, туђега мишљења и суђења тако омаловажавати, да не ће за њ ни да чује. Треба чути и друге људе, како они суде. Но не ваља само чути, а не хајати, Ко „чује, ал' не хаје, кашње ће се кајати, а не ће моћи избајати:" Онај, који све ради, само како је њему драго, нека памти добро, да је „Драго сам себи најприје врат сломио." „Ослов иослух, коњев разум и биволска снага чине момка свакому драга," јер снага, разум и послух чине човјека добрим, а добар је човјек, како смо већ рекли, свакому мио, А сад да размотримо, гдје се ово троје налази! Снага је, како смо казали, у вољи, а воља и разум су у души, док послух нпје друго до ли слога, која ме^у разумом и вољом постоји. Тако су ето сва три споменута увјета за добро у души, у срцу, а нијесу нигдје у спољашњости. За то и „не гледа Бог на каљаве ноге, већ на чисто срце;" „срце племенито п краљем господари." Будући да на тај начин добро није у спољашњости у опће, дакле ни у успјеху, већ само у вољи и разуму, „не реци нико да не може учинити ; толико учини човјек, колико хоЛв учинити." „Није — на име — „што јест , него што би се хшјело ." С тога и јест н. пр. једнако „зван као гошћен" и „ну^ен као и чашћен." У опће се може пуним правом рећи, да „ништаније боље од добре воље," док „зла воља и зла мисао трује добра дјела." А што је за право воља? Овакако једна врста настојања. Хтјети је на име слично што настојати и жељети. Јер као што оно, „што око не види, срце не жели," тако се не може ни хтјети нешто, а да се прије не зна што се хоће, Надаље је