Srpski sion

С'тр. 170.

„СРИСКМ

оион*

В р . 11.

свега оне у Молдавској Известивши претходно усмено митронолита молдавског Оофронија Миклеску (1851.—1862. год.), да по вољи владе добра манастирска ступају под јурисдикцију деиартамента, румунски манастир Михаило Кагалничано, са својим помоћницима, уклонивши законито постављене игумане, те поставивши на вратб манастир&, с поља и изнутра, полицијске страже, преписао је сва иокретна и непокретна добра манастирска у корист благајне државне, нрогласивши непокретна добра (земље и шуме) за својину државе, а покретна (марву, екипаже), као и куће одредио је, да се имају продати на лицитацији.* Издржавање тако поробљених манастира узела је држава. на себе. Исто тако поступано је и с манастирима у Влашкој; осим тога 30 манастира беше сасвим затворено; а имања им одузета. Та иста судбина постигла је и преклоњене манастире; с овима, истина, било је много више посла, јер се за њих заузеше патријарси, Русија и друге државе, али А. Куза, без обзира на све претње и вике дипломатске (у осталом често пригворне), мирно је заузео и преклоњене манастире, тим пре, што је налазио силну потпору у својим подааицима, који, страшно омрзнувши фанариоте и фанариотску културу, само се радоваху, гледајући на мирне подвиге свога кнеза. То отимање црквених добара нанело је силан удар благостању румунске цркве, јер манастири у Румунији беху центар доброчинства и просвете у земљи тој. Напр. Њамецка лавра, коју је у XIV. веку основао један словенски калуђер, имала је велико сиротиште за престареле, дом за полуделе, духовну семинарију, штампарију и много сеоских школа. Сада све то беше разорено, куће продане појединцима или претворене у тамнице, а новце, што их добише за продате предмете, разграбише они, који управљаху тим поелом, Најбогатија у своје време лавра Њамецка, ко.ја је играла врло важну улогу у историјп румунске цркве, сада је у врло жалосном стању: служба се свршава само у једној цркви, калуђери (већином престарели) иду боси и издерани, јер им је издржавање врло јадно. Од државе добивају калуђери 200 франака на годину, али им се 150 франака задржава на ирехрањивање, које је врло оскудно и рђаво. * Само конФисцирањем два манаотира — њамецвог и еекског, — добила је држава суму у ианосу 2,123.183 К.

Здања се не очрављају по .неколико година, те су на многим местима, опала и грозно препукла. Једина је у Њамецком манастиру црква, у којој се свршава богослужење, али је увек сасвим празна, и ако у пролеће, лето и јесен посећују лавру ту многи богомољци, које ,је она, по нарочитом споразуму с државом, дужна бесплатно хранити и издржавати у току три дана. Сироти калуђери, ношто немају никакових доходака, налазе себи неку зараду продавањем крстића, разних резбарија из дрвета, услужу.јући богомољце и т. д. Тако је и у другим манасгирима; само што су они манастири, у којима нема арфундарика, још сиромашнији, а неки још од незатворених манастира изгледају као праве руине. Друга важна црквена реформа кнеза А. Кузе беше проглашење независности (автокефалности) румунске православне цркве. и иреуређење њено по нарочитом антиканоничком обрасцу. Бадава је цариградски натријарх Софроније на сабору протестовао против самовоље румунске владе. Посланик патријархов са саборним решењем архим. Клеовул беше у Букурешту непријатељски примљен и окривљен да саставља заверу против ввде, те -буде под стражом послан цариградским путем у град Ђурђево, на Дунаву. Кад се Клеовул повратио у Цариград, патријарх поново сазва сабор, на ком беше решено, да се за савет обрати другим православним црквама, а у том броју и Русији, те би сачињена. официална посланица руском Св. Синоду. Да би оправдао себе пред јавним мишљењем Европе, Куза је наредио, да се у разне стране новине разашљу дописи, у којима се доказује, да је главни узрок. што патријаршија цариградска не ће да д& автокефалност румунској цркви, то, што се она боји тиме материјалних губитака по патријарашку благајну. Одговор на иосланицу патријархову исто тако беше штампан у страним листовима; једном речи, Куза се свагда старао, да о свему извести јавно мнење Западне Европе, јер у њеној помоћи и непријатељском расположењу према Русији састоји се сва тајна успеха смелих подвига кнежевих. А тек што је дознао, да се патријарх обратио грчкој и руској цркви, Куза обећа, да ће ступити у преговоре с патријархом; али подбоден западним државама (у главном Француском) није испунио ни то обећање. Тада патријарх Со-