Srpski sion

1>рој 13.

увукло, било то у иостанку наслова или у његовој употреби до садашњег времена, истом Апостолском влашћу благохотно и милостиво опростио је и изјавио: колико садашњи Барски Арцибискуи, толико његови законити Насљедници, да могу унапријед слободно и законито називом и насловом Примаса Српских служити се, уздржати га и уживати, по обичају и опредјељеним уредбама за то од Аиостолске Столице ј становљеним, укидајући и уништујући све што би се тому могло противити. Што се још овога тиче наредила је Његова Светост, да се ова конзисторијална одлука састави и опреми, и између акта Свете Конгрегације Конзисторијалне постави и чува. Дано у Риму дне 7. марта Год. Господ 1902. ^ Карло, Патријарка Цариградски Тајник Св. Конз. Кокрегације.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Његова Светост) преузвишени господин иатријарх Георгије, бавио се је прошлих дана у В} г димпештп ? а вратио се у Своју резиденцију у прошлу среду. (| Барон Јован Живкови!). У ирошли уторак, 26. жарта о. г. у 2 сата у јутро премииуо је у Загребу барон Јоваи Живковик-Фрушкогорски , ужировљени предстојник кр. зежаљске владе одела за унутарње послове, члан краљевинског суда, Барон Живковић рођен је у Карловцижа 21. априла 1826. г., где је изучио основну школу п гижназију, а филозофију (VII. и VIII. разред гижназије) у Јегри, иравне науке у Печују и Пожуну. До свога ужировлења заузимао је, и по званичниж положајима и као изврстан парлажентарац и политичар, видно, а често и одлучно место и улогу у политичнож животу и развитку краљевина Хрватске и Славоније. Г. 1872. био је потпредседник земаљског сзбора, на којој се части захвалио, кад је 1873. именован био оделним предстојником, а као такав је остао до 1883., које године је ужировљен Бпо је посланик скоро па свима нашиж саборижа од г. 1861., а г. 1875 — 1879. и члан (првог) Саборског Одбора. На сабору 1897. изабран је за погпредседника. II част потпредседничку и шандат посланичкп положио је год. 1899. после Загребачке конференције тадање већине са.борске, јер се није слагао са закључком те конференције, да се

С тр . 209.

Круни шаље представка ради сазива сабора. У нашој народно-црквеној автономној политици пије био никад одлучна, одређена правда. До г. 1897. хтео је з т век да буде у улози неког „посредпика", али никад са уснехож. Г. 1897. нашао се у колу, које није било за њега, као што није било нп за жноге друге. Оставка на потпредседништву и полагање мандата била је неизбежна последица кривог положаја, у који је ушао — кривицом својом. Био је један од оснивача Српске Банке у Загребу, с почетка и председник управног одбора њезиног. На свему што је доброга своже народу учинио, пека је хвала барону Јовану Живковићу! Лака му земља п вечан спожен! Разне белешне. (| Епископ Јован Голдиш). Дана 23. жарта о. г. преминуо је у Араду тамошњи румунскп православни епископ Јован Голдиш у 66 својој годпни. Ижање своје од 60.000 К. оставио је румунској цркви. Према својој последњој наредби сарањен је у српској задужбини манастиру Ходошу. За епископа је изабрап био 1899. г. Бавио се и науком, те гајерумунска Академија у Будимпешти изабрала за члана дописника. Привремену управу Арадске дијецезе преузео је архимандрит Август Хамзеа. (Протест хрватског епископата). Иоводом поститпутог споразума Црногорске владе и Ватикана, гледе позпате изжене у називу Светојеронимског завода, поднео је надбискуп Врхбосански Јосип Штадлер, у име хрватскога рижокатоличкога епископата, представку Папи, у којој се жаш и протестује против учињене изжене и заклиље папу, да поврати Светојеронимском заводу назив „рго сгоаНса &еп1;е". У тој представци, коју је надбискуи Штадлер особно иредао папи, казано је, да се „паго(1 па ргти У1јев!, (1а је ®уе1а 81оИса ивЏес! 2а1)(јел 7 д сИр1отак8кШ, јгпеаетћ ос! та1епе Сгпе Ооге §-1е<1е гауосЈа ву. Јегошта (1о§1а (1о гаИјиска, с!а ргот!јеп 1 оуо ше, \е6 рго§]а§епо и пауес1епот аро§1о1бкот ћгеуеи — „рго сгоаИа ^еп!е" — 1 (1а ве роУгаИ па гав^агјеИ 1 с1апав ће28т181еп1 па/1\ ? Шг8к1, иггијауа је(1пако и 8У1т вуојпп аћдеуипа 1 објеса зе (1и1)око о^огсеп 1 иугјје(1јеп <1о11е, (1а 8и пек1 (1об1Ј <1о 2а1овпе ппаИ, (1а ве гасЈЈ го§'а с1па оМјере о(1 К1та 1 ба ро°ји па гавко!". П поред све ове претње напа ја одговорио Штадлеру: „ Ја сам одлучио више не мењати ништа, него нека заводу св. Јеронижа остане старо иже". Да од претње у представци написане неће битп ништа, за то наж јамчп и сам онај, који је претњу написао.

„ орпеки сион'