Srpski sion

Отг. 254

СРИСКИ СМОН«.

1>р 16

на своју страну, те му понуди катедру митронолита молдавског, а брату његову НеоФиту Скрибану — катедру митрополита влашког; али ни један од њих не хтедоше понуду чримити од „нечестивог" Кузе, сматрајући да је добивање духовног звања од световне владе — неканоничео. Место тога он отворено ступи у борбу с втадом Кузином. Причају, да је када беху конФискована манастирска и нрквена добра, Филарет Скрибан (тада још у ватреној — младости) у свечаној седници синода, у присуству самог кнеза Кузе, обучеи у еписконско одјејаније кееза проклео са свом породицом његовом и свим родом његовим. А осим тога, када беху проглашене црквене реФорме кнеза Кузе, Филарет Скрибан се решио, да без гшзива пође у Букурешт и тамо стане на супрот тим реФормама; ну на путу заусгавише га жандари и под пратњом оружаном буде враћен натраг у Јаш. Тада он поднесе протест конзулима држава и сазваном „генералном" еиноду, тужећи се на самовласт господареву и на црквене новотарије, које је завео. У молбама, што их је поднео руском конзулу, Филарет је молио владу за заштиту румунске цркве, предл жући јој, да ради спасења православља предузме најодлучније мере према влади Кузиној : епископе, које је влада световна поставила, да липш чина, као незаконите, да изгони кнеза Кузу из Румуније и, као виновника свог зла, нреда га проклетству. У нолемичним списима, написаним у то доба, 28 браћа Скрибачи доказиваху, да суду православне цркве подлеже сви чланови њени — клирици и световњаци, да клирици могу судити мирјанима, као иастири оваца, а не обратно; синод има састојати само из епискона, а пе ирезвитера и ђакона, а још мање из световњака. Што се пак тиче прогреса, којим се румунски ирепородиоци тако поносе, те коме су потчинили и цркву, нримвћују, да је тај прогрес — појам услован, и да је само оно заиста прогресивно, што 27 Од тих оеобито засдужују пажњу ова деда Фил. Скрибана: „Заштпта истине и права"; Неопходност свештенства у друштву; Протест влади вбог насиља цркви; Вавилонизам у цркви. Нетачност пројекта односно стања свештенства. Од учених његових дела највише заслужује пажње његова „Историја румунске цркве".

је потпуно сагласно с нравославном црквом. Много непријатности претрпео .је Филарет Скрибан за те мисли од румунских препородилаца — рационалиста, који су викали да је за њих, као потомке старих Римљана, од веће вредности статуа Тројанова, него ли крст Христов; Скрибана су називали заосталим, зарђалим. Ну правда је најпосле нобедила. После седмогодишње упорне борбе — победа се показала на страни браће Скрибана Закон од 1865. године, који беше наиерен против каноничких установа цркве. буде уништен, а замену га закон од 1872. године, који уредише браћа Скрибани. Тај период жестоке борбе Скрибана прво с владом Кузином, а за тим (од 1866. год.) с Карловом, познат је у историји румунске цркве под именом борбе за канонично уређење цркве. Филарет Скрибан, који ја тако показао се као храбри заштитник цркве, умро је 1873. године у великој сиротињи и сахрањен је у месту свога рођења Бурдужени, у цркви пресв. Тројице, коју је он сам основао и оеигурао. Када су 1884. год. у тој истој цркви у опћој костурнипи сахрањиеали и брата Његова НеоФита, достојна сатрудника његових славних дела, нашли су целокупно тело Филарета Скрибана, још неиструлило, те је о том епискои галацки Јеремије Дирца, који је обавио чин погребни, известио митронолита молдавског. (Наставиће се.)

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветиог живота. У Митрополији Карловачкој. (На дан Ваокроа Христова), како иа јутрењу тако н на св. литургвји, началствовао је Његова Светост патријарх Георгије. (Одлазак Његове Светооти у делегације.) Његова Светосг, нреузвишени госиоднн патрчјарх Георгије, отпутоваће сутра у понедеоник у Будимпешту, да присуствује отварању и седнидама државних делегација. (Саборски Одбор.) У последњој седници, под председништвом Његове Светости преузвишенога го-