Srpski sion

Бр, бО.

кео -дариградско вероисповедање" (св. 19.), „Викентије Дирински" (св. 31.) п др. Данас је осгало још само мало ветерана од опих славних иницијатора и вођа старокатолицизма, но и они, на част и славу своју, и сад продужују своје славно дело. Такав је минхенски професор и академик Фридрих, који је прошле године довршио свој велељепни рад; живог знаменитог свог друга и главе старокатолицпзма Делингера — рад, у ком се као у огледалу огледа сав црквено-религиозни живот целог 19. века; такав је старокатолички швајцарски епискои Херцог, који је прошле године славио 25.-годишњи јубилеј свога епископства; проф. канониета Шулте , који је такође прославио 25-годишњицу своје нрофзсорске делатности на корист старокатолицизма; свешт. професор бернског универзитета Е. Мишо, који изврсно уређује девет година старокатолинки журнал „Међународна Богословска Ревија" и украшава га својим чланцима, у којима свагда додирује и темељно решава најважнија и животна питања из савременог одношаја разних цркви — и други. У помоћ тим ветераннма притичу и млади раденици, као н. пр. професор бонског универзнтета и уредник „Народног Старокатоличког Листа" Гвц, свештеник прашки Ишка и многи други. „Ц. В." 1902. А. Ж. (Нсва папска енциклика.) Марта месеца је издао папа нову енциклику римокатоличким епископима. У њој он говорп о раду и оснивању његових идеала. Особито удара у њој против неверја, анархиста и соцпјалиста, а жали се ради потиштеног иоложаја нижег сталежа, који упроиашћују разни агитатори. Осуђује законе о разводу брака (цивилни поступак), осуђује материјалпзам, као извор многих зала, говори о банкротству наЈке итд. Веран пап ским традицијама, тражи и Лав ХШ. да се повратв светска власт папи, ма да је и сам осведочен, да од тога иема више ни разговора. Ц. В. 1902. А. Ж. (Папина књига ]у Шех-у НТзгогит ргоМШогит.) Данашњи папа је наименовао комисију, која ће прегледати индекс забрањенпх католицима за читање књига. При прегледању се изненадише, кад нађоше, да је у индексу унесен и сам — пана. Год. 1874. кад је садашњи папа био кардинал, са именом Јоаким Печи, издао је он као архиепископ перуђијански, књигу са наеловом: „0 освећеној крви пресвете Дјеве." Конгрегација индекса нађе у тој кшизи једно место, које је сматрала за јерес и она Т У књигу унесе 1875. у индекс вабрањених књига.

Сгр. 321.

Године 1878. Јоаким Печи постане паном, али му књига остаде у списку забрањених књига. Задовољили се најпослв тим, што су избрисали право име авторово, али је књига и данас још у индексу. Непогрешивост! Ц. В. 1902. А. Ж. (25-годишви јубилеј бугароког егзарха.) Како у напред већ јавих, на Ђур1)евдан о. г. нрослављен је у целој Бугарској и у оним местима Македоније, где има Бугараша, 25-годишњица бугарског егзарха Јосифа 1-ог. Свуда су тога дана служена свечана благодарења, свуда су произношене ватрене речи у славу и част слављеникову. Шта више и наставници имали су дужност, да школској деци у говорима растумаче важност ове прославе. Бугари су заиста имали разлога, да на овакав свечан начин нрославе овај јубилеј своје духовне ноглавице. Кад се узму у обзир големи уснеси, што их је бугарска црква и школа за минулих 25 година понајвишенеуморним усталаштвом и прегалаштвом егзарха Јосифа 1-ог постигла, није никаково чудо, што су Бугари до крајности усхићени овом прославом. Понајглав нија је заслуга егзарха Јосифа, што је султански Ферман од 1871. у погледу отварања бугарскпх епархија у Маћедонији (на штету српског живља тамошњег!) постепено у дело приведен. 1883. године установљена је егзархија. 1890. г. доби егзархија две епархије у Македонији : скопаљску и архидску; 1894. доби још две : невроконску и велешку, а бугарске школе добише тада привилегије какве нема патријаршија за грчке народне школе; 1897. доби још три епархије: пелагонијску, струмичку и дебарску, те данас бугарска егзархија броји свега 7 епархија у Македонији са 1.200.000 душа, 21 архи јерејским намеништвом (окружним протопојатима), са 20 црквеношколских општина, 1180 цркава, 80 капела и 41 манастиром. А колко су Бугари у школској ствари у Македонији напредовали од како је егзарх Јосиф засео на егзархијску столицу, нека послужи ово упоређење, које вадпио из органа бугарског архијерејског Синода: 1882,|3. школске године имали су Бугари у Македонији: 237 школа, 351 учитеља, и 26063 ученика, а 1899.900 г. — 947 школа, 1481 учитеља, и 47874 ученика. Затим егзархија данас има 7 средњих школа : 2 гимпазије у Солуну (1 мушку и једну женску), 1 гимназију у Битољу и 1 у Одрину; 2 учитељске школе: У Скопљу и Серу и духовну самииарију у Цариграду са 6 разреда. Па хтели — не хтели морамо и ми са гореио-

„ОРИСКИ С ИОВ."