Srpski sion

„ОРПСКИ

оион.»

па онако испод жита јурне Сегедију, да се потужи и да га утјеши. Тек што се то збило, ал ево сутра дан дође изасланик народни из Дишника, честити старешина и добар Србин, Лаза РадмиловиЉ, пароху Грубачу, да му јави цијелу смишљену работу. Овај сједе одмах у кола и оде у уред кр. котарекој области у Гарешници, камо је упутио и посланство народно од неколико лица. Ту се увјери, да котарска област у истину не зна ништа о цијелом том тако озбиљном и лијепо удешеном маневру. Шта ћемо сад?! У уреду кр. кот. области буде сачињен са народом записник против незаконитога иоступка опћ. начелника, а парох Грубач телеграфише још и кр. жупанијској области у Беловару: „Број 126. Беловар. Велеслав. кр. жупан. области. Начелник опћине гарешничке изишао је 24. о. мј. са два •пандура у Дишник, да службено заступа ствар: како би се школска настава иовјерила унијатском свештенику и школа смјестила у згради грчко католичког жуинвг стана. Народ нравославне вјере добро је иовријеђен и ужасно уз рујан, па за његово умирење молим одговор: смије ли то бити и хоЛе ли велесл. та област стати на пут оваковом неоиравданом постуаку ? Плаћен одговор очекује овдје у уреду брзојава Грубач, нарох." Одговор је гласио: „Ц ргес1те1и рпјауе 18(:га§а <Ј а п а 8 ос1гес1јепа. Оеогдјјеујс." Кад смо већ овдје, хајде да видимо је ли, можда, унијатски свештеник радио и сам у народу за своју ствар? Је ли се побринуо како би спремио готово земљиште општинском заступству и начелнику Мшвановићу? Ево писма селског старешине из Диганика, које је он управио пароху Грубачу : „Пречасни господине ! Могу вас обавијестити, ца је Сегеди понудио онћинском поглаварству да ће саградити школу у Дишнику два пута и Фртаљ велику колика је била нрије, и да ће дати земљишта 2 рала и пол, један рал за врт школски, и један за воћњак, а пол рала за лозњак матичњак, на 10 година уживати, а село да има обрађивати, и то који буду обрађивали да ће имати ирава на лозу американску, онда већ како он каже: није ли то боље по онћину да учитељ који је де®инитиван вуче од опћине велику плату са доилатЦима и квартиргелд, а он који ће бити са 360 ф ор. а ктому селу и народу да ће бити за корист, а неки му веле људи: госиодине то неће Дати срнски попови, а он вели: у томе се види

да су неирнјатељи народа , онда наговара људе да му подиишу тај закључак а од опћинског поглаварства такођер се нада одобрење евоје жеље, гиме вели да ће онда директе бану јавита ту ствар, пошто д& се не може школа горе код српске цркве правити, да је то 4 пута даље доњем крају него горњем, па да дијете подере обуће више четири иута него од озго, тиме видите како нас прогања, а неки му то завиде: тако је то је човјек, ах незна кукавни син да му у томе здраве зубе из главе вади. Тиме вас у кратко обавијешћујем Пречасни господине да знадете о чему се ради а то јавно сада иред народом. Дишник 3. августа (15. коловоза) 1899. Ваш најпокорнији Љазо с. р. — Ово писмо послато је званичним путем под 6/18 августа 1899. Број 123. епархијској конзисторији у Пакрац, одакле је стигао одговор: „Извод из записника сједнице епархијске конзисторије у Пакрацу 24. августа (5. сеит.) 1899. држане Број 1990./К. з. 346. Јереј Светозар Грубач парох Бршљанички подноси извјешћем од 6./18. августа 1899. Бр. 123. пријаву Дишничкога сеоскога стареишне о агитацијама тамошњега унијатскога свештеника, да дође до учитељства на тамошњој школи, и да народу омрзне свештенство његово. — Уз поврат иријаве упутити пароха, да у заштиту пастирских интереса својих, и стада свога најнре стане сам на пут мјестнога унијатскога жуиника агитацијама, којима уђе у траг и увјери се да иду противу интереса цркве наше и народа, а затреба ли му номоћи, нека се онда овамо обраћа. Читао и издао Дамјан БришиЛ с. р. конс. биљежник." Примакао се и октобар мјесец, а школа Дишничка још увијек затворена, као да је рекао унијатски свештеник: „е, чекајте, кад ја не могу да будем учитељем неће вала нико!" Или, можда и није тако?! Нема учитеља, иа се не може мјесто иопунити. Вара се ко тако мисли. Парох Грубач иобринуо се и за учитеља, а то ће, ево, показати писмо проФесора учитељске школе у Пакрацу Ј. Ј. КнежевиИа од 22/1Х. 1899.: „Пречасни господине, Ваше писмо добро дошло ипак, и ако Зец није могао чекати, али Вам хоће да дође г. Симић, мостарски учитељ, који је овдје у тасбини. Нуде му више овдје мјеста, но ја му препоручујем Дишник. За то сутра (суботу) брзојављам ја г. Нешковићу и питам: да л' би му дали то мјесто? Ако би, он би одмах дошао. Вас би молио, да и Ви брзојавите жуианији,