Srpski sion

Ј тр. 316.

„СРПСКИ СИОН."

вр. 20

него баш прави унијатски молитвеници.. . Оваке књиге, задијело, не би смјеле улазити у школу, у којој се уче већином дјеца иравославних родитеља, и у којој, према томе, држи наставу учитељ Србин православне вјере. То не би смјело бити већ и за то, што у шкојји Дишничкој нема готово ни једног унијатског дјетета. Одакле, дакле, дођоше унијатски молитвеници међу православну Сричад? Управитељ унијатске парохије у Дишнику бијаше тога увјерења, да троје школске дјеце, којима родитељи 1897. год. иређоше на унију, припадају његовој бризи у погледу вјерске наобразбе, те је, према томе, хтио и желио да им он предаје науку вјере и да дјеца полазе богослужење унијатске цркве. То што је желио и хтио показује нам ево и његово власторучно иисмо, управљено учитељу у Дишнику: „Вг. 120. — 1898. Уе1е§(;оуаш довросНпе! Ро па 1о$и Ув1ес. §озр. гиршка МШуоја ГаћисНса 1тас1и §ко1вка с1јеса г1тока(;. Vјего18роујј(Запаз и 9 8а(:1 рпвив^уоуа^ вЈигкп Вогјој п о р1'121уапји зуј. Вића", а 18(;о (ако зуаке пе<3е1је 1 ргагпгка и 10 8а(;ј и оуЈаапјој §. ка(;. сгкућ 0 сеши шоћт (1а 1ауоИ(:е (Зјеси ириЖЈ. 8ашо ве ро веМ гагшшеуа с1а шогаји 1 §. ка(. (Јјеса (; о 18 (; о с1пШ. С. ка(. рагоћ1ја1п1 иге<1 и В18П1ки с!пе 2. гијпа 1898. Апс1г1Ја бге^есП v. г. копг1з(;о1'1ја1ас 1 иргауј(е1ј рагоћуе." Учитељ држећи се декрета дворске канцеларије од 10. (22.) марта 1834. г. царског ријешења од 21. јуна (3. јула) 1835. г. и решкрипта дворског војеног совјета од 27. децембра 1839. г. (8. јануара 1840. г. (није молби удовољио. Госиодин управитељ унијатске парохије, видећи, да му ова није упалила, науми да пође другим путем. Хтеде пошто по то да уђе у школу као учитвљ веронаука римокатоличке дјеце, држећи, да ће тим начином, можда прикучити и оно троје Српчади, или барем да ће лакше моћи дјеловати на њихово вјерско васпитање. Тако сједе и написа ово друго писмо: „Вгој 5. 1899. 81аупот 1'аупа(;е1Ј8(;уи риске ако!е Оус1је. Уе1е§. $08р. МШуој ЕаћиЈш, гирпЈк и 6аге8пЈс1, оу1а8(;1о је рос1р18апо§а с1ор18от 0 (1 20/1 1. §. ћг. 9. (1а оћау1ја ка1;оНски ођики птока(оПске вко18ке (Зјесе. 1Јшо1јауа §е 8 (;о§а з1аупо 1'аупа(е1јз(:Уо г ђа 12 уо 1 ј роф1запоти јауШ, ка(1а је и гес1и паика о(Зге(Зјеп 8ак га птока!:. паик ујеге. бгско ка(;о1. рагоћ1Ј8к1 иге(3 и БЈзпЈки <1пе 22. зЈеспја 1899. Апс1пја 8ге§есН V. г. иргауК;е1ј." Но и ту је г. Сегеди био лоше среће. Онћа пучка школа у Дишнику одговорила му је, иод 22/1. број 4 ех

1899. ово : „Пошто § 209. школ. закона од 31/10. 1888. наређује, да само жупник односно његов духовни помоћник у оној жуии, у којој се школа налази, обучава своје вјере дјецу у вјеронауци, те му се у то име и даје примјерна награда, то је дужан и г. жуиник М. ЛавудиИ сам и нада.ље иредавати вјеронаук у овој школи све дотле, док та установа не стуии изван крнјепости, односно, док о том власт, којој припада о том одлучивати, не ријеши иротивпо." — Напослетку ваљало је ипак гледати, да се дјеца ма како предобију за унију, и г. Сегеди, одиста, послужи се ето, горњим књижицама, но и тај пут без жељена уснјеха. Осујетио сам гштпуно намјеру његову, па онда поучио и упозорио нашу малу Српчад, да сваку књижицу, чим ју, било ма од кога добију, одмах нокажу свештенику или учитељу своме и то су она добро унамтила. Ето, тако је ирошао г. Сегеди са својим пропагирањем међу школском дјецом у Дишнику. Најпосле остаје нам још једна врло важна партија, у којој такођер треба да разрачунамо са унијатским свештеником у Дишнику. Планови, да се школа смијести у унијатску парохијалну зграду и да се унијатски попа довуче до школске катедре, бијаху заиста најмилији снови тамо оних у Ерижевцу. Ма добро су они утубили реченицу познатог великана: „ Школу ми дајте и онда је моја будуЛност народа /" Бискуп је крижевачки купио тик до цркве унијатске један православни иосјед. Од тога ће носједа добровољно и радо уступити комад земљишта за школску башту и лозњак за одгајање американских нодлога, но све то, разумије се, под условом: ако школа буде у жуином стану и ако буде Сегеди учитељ ои;ће иучке школе у Дишнику. Плалови изгледају, по спољашњости врло лијеии и ваљало је за изведење њихово предобити опћинско заступство у Гарешници, које заиста на једноставну иисмену молбу и ионуду унијатског свештеника, прихваћа ствар оберучке и начелник Миљановић излази, без знања и одобрења кр. котарске области, 24-/8. 1899. год. међу народ православни у Дишник, а као кортеш у чисто унијатској ствари. Но лоша му срећа послужи. Православни Срби Дишничани устадоше листом иротив његових понуда и предлога, вичућ : „Ми недамо своје дјеце у унијатску школу и те силе нема која Ле нас иоунијатити! и Наш Миљановић, видећи како Србо не познаје шале кад му у светињу дирнеш, увуче рогове, завати маглу