Srpski sion

СЈтр. 438

„СРПСЕИ СИОН.

1>с. 26.

дузета распрцва о ивбору у Старо-Пазовачкож срезу. Избор Николе Петрови%а н протопрезвитера Јована Ђороте проглашен је нпштавим, а у предиету пзбора Александра СандиКа п протопрезвитера Јована ЈеремиАа одређена је истрагаРазне белешне. (I Др. Јован Хенрик Швикер). У Пешти је умро нашим историчарима добро познати цисац „ГГолитичке историје угарскш Срба" Швикер. Покојпик је био члан и Српске Краљевске Академпје Наука у Веограду. (Српоко гробље у Америци) У Сан-Франциску је 7. децембра прошле године освећено ново православно гробље. Осветпо га је преосвешт. Тихон, северноамерички епископ. ГГравославне Хришћане су сахрањивали досад на градском земљишту, које је град у ту сврху био уступио. Год. 1898. град откаже ту земљу цркви, јер да му она треба за војене сврхе. Зато су православне Хришћане морали од 1898. сахрањпвати по разним иноверним гробљима. Но 1901. год. купи „Српско-Црногорско добротворно и литерарно Друштво" леп комад земље за 2.250 долара и уреди га за православно гробље. Сад се ради на томе, да се на том гробљу дигне и капела и већ је освећено и меето, на ком ће се она саградитн. Ц. В. 1902. А. Ж. (Православна миоија у Манџ^рији.) Китајски устанак је покренуо питање о устрајању мисионарства у великој китајској имиерији, јер само хрпшћанска мисија и може у тај огромни, од света одељени, органнзам унети светлост хришћанске цнвилдзације п увести и тај отуђени свет у коло светског историјског живота. Но питање је, која вероиспопест треба да предузме то знаменито дело? Најенергичнија је римска пропаганда. Да не говоримо о Пекингу, него и у самој Манџурији, која све више потпада под руски уплив, најразвијенија је римска пропаганда. Пре почетка китајских преврата рпмокатолпчка мисија је пмала у Манџурији 30 европских мисионара, 160 цркви и капела, 117 школа, 3 семпнара и паству од преко 21.000 људи. Руска војска је све те католике спасавала од боксера, ма да римокат. миснонари систематски драже Кину протнв Русије. Ради тога Руси хоће да у Манџурији уреде своју хришћанску миспју. Ц. В. 1902. А. Ж.

Књижевна објава.

Одлуком св. архијерејског синода митрополије карловачке од 29. марта 1899. бр. М. 175/син. 25, одобрене су за школске учевнике и већ су изашле из штамне: Библијсне приповијетке старога завјета, и Библијеке приповијетке новога завјета. Цијена је свакој књизи 1 круна, а могу се добити само код иотиисанога за готов новац или уз поштанско ноузеће (Ро8к Хасћпате). Књижари добивају 25°/ 0 рабата. Јављајући ово молим, да се ради подмирења школских потреба у овом предмету изволи с поруџбином свако непосредно на мене обратити. У Загребу, мјесеца јунија 1902. Ј. ДетровиЛ, протоиресвитер и кр. ироФесор. ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ.

А<Ј бр. Е. 516/432. ех 1902. 69 1-3 С Т Е Ч А Ј. На уиражњену парохију У. разреда у Обрежи раснисује се стечај до конца месеца јула по стар. кал. с тим, да до тога рока компетенти I,мају овој конзисторији своје прописно инструјиране молбенице надлежним путем поднету. Из седнице архидијецезалне конзисторије, дрдржане у Карловцима 27. Јуна (10. јула) 1902. Георгије с. р. Патријарх. С Т Е Ч А Ј. 63 1 -8 На упражњено учитељичко место у женској школи у Српској Чанади, Епарх. Темишварска овим се отвара стечај. Са овим учитељичким местом скопчана је плата 660 круна, за поФторну школу 80 круна, за огрев 40 круна, станарина 100 круна, за школске реквизите 8 круна. Учитељица је дужна у школи из свих шест разреда предавати, ученице у женском ручном раду обучавати, са ученицима редовно у св. цркву долазити, и пазити на њих недељом и цразницима. Молбе са потребним сведоџбама треба иослати доле потнисаном председнику најдаље до II. августа 1902. године. У Српској Чанади 24. јуна 1902. године. Душан Зарић Мита Поповић перовођа, председник.