Srpski sion

^ски С Н

Год. XII

Број 31

НЕДЕЉНИ ЛИОТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРЛВОСЈ1АБНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КДРЛОВАЧКЕ

ВЛАСНИК Њ. Светост Српски Патријарх Георгије

УРЕДНИК Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ

У Ср. Карловдима у недељу 4. августа 1902

Народно-црквени еабор. (Свршетак XIX. седнице.) Мата Еосовац: Пред нама је славни еаборе иредлог за буџет, те смо иосле скоро вечности и опет дошли до стварања тако важног акта. Овај акт је тим важнији, што ће важити можда три године, ако и код вас закон буде највиша воља. Но ако нашем народу пође као орлу,кога је претерала зла година, то ће овај предрачун трајати двадесет година. Моји предговорници су славни саборе делили овај предрачун сваки по свом мишлењу, а ја га делим на управни и просветни. 0 управном предрачуну је наш извештач говорио са свим разложно и истакао два врло важна момента, које сваки члан овога сабора и сваки Србин мора одобрити. Ти моменти су потпун и савестан рад, па онда штедња, што је за једну уираву од неизмерне важности. То и сам поздрављам, па ћу прећи на чросветни део предрачуна и о томе ћу говорити, што и приличи према мојим појмовима и мојој прошлости. Но, славни саборе, ако хоћемо да утврдимо наш просветни предрачун, то морамо утврдити и наше потребе. Еакве су те потребе? То је одржање нашег народа, те да све оно, што смо

наследили од наших очева оставимо нашој деци. У тим тешким данима имао је наш народ свој предрачун, а тај је био сведен у неколико речи: Дошла ора, да се мрети мора. . . Па тако је и било, те је наш народ у томе времену кретао најрадикалнија средства, кад је требало да лете главе. . . Но та су времена прошла и данас се то не тражи, него се траже моралне и материјалне жртве. Ако сваки од нас буде кадар истрајати на страшноме месту за српску ствар, ако буде кадар жртвовати потребан новац, показаће своју моралну јачину. Па откуда треба да узима средства за ову ^звишену цел? Имамо три извора: наш највећи и најмоћнији фонд , народ сам, народне Фондове п народна добра. Први фонд , народ сам, исцрпљен је са свим и ту се више не може ништа узимати, него се мора давати. Народ плаћа по 20—100 на своје културно-просветне потребе те се од њега више не може тражати ни узимати. И тако остају још народни фондови и народна добра. Народни фондови износе свега око . . , . 18,000.000-00 кр. и носе чисто хасне 461.423.28 в па би саборски одбор требао да промисли, којим би се ту путем што урадило и за просвету.