Srpski sion

Сет- 538

»СРИСКИ СИОВ

ор. 32.

ређенима, извршено инвентарисаае свију фондова и да је све у свол реду нађено. — Узет је на знање извештај, да је каса изненадио сконтрована и даје све у свом реду било. — Извештај Фискалов о стању парнида поднеће се скупштинн — Управним одбором изаслати прегледачп рачуна за г. 1901. јзвљају, да су те рачуне прегледалц и да су нх у најбољем реду нашли, а то исто јављају и скупштином изабрана супер-ревизори. Одређује се, да се рачупи пошљу на даљп преглед мпннсгарству, да се штампају и да се о томе и скупштина нзвестп. — Према извештају економског одбора наређене су неке нужне оправке на кући Матичиној и на зградама на салашу Симе Ђорђевића. — Узима се на повољно знање извештај економског одбора, да је путем дражбе издан неки део земље Марије Трандафилке и да пресечно на један ланац пада 91 круна 57 нотура. — Пожуриће се Новосадски магпстрат, да реши молбу Матичпну, поднесену ради уступања „Хана" за подпзање зтраде за нравославну сирочад из задужбпне Марије Трандафилке. — Изаслат је пододбор да набави све податке, који су нужни, да се тај завод подигне и установи по жељи народне добротворке Марпје Трандафилке. — Одређено је, да се редовна годишња скунштина сазове за 12. (25.) септембар о. г. — Узет је на знање извештај економског одбора о пздатом упражњеном стану у кући Марије Трандафилке путем дражбе. — Издато је нешто мало зајмова н обављени су неки пословн економске природе. У Србији. (Конгрео српоких новинара.) На дан 14. септ. о. г. састаће се у Београду први конгрес српских новинара. Чланови конгреса могу бпту 1.) чланови Срп. Новпнарског Удружења; 2.) Уреднпци п стални сарадници српских политичких п стручних листова и часописа; 3.) писцп познатп својим радовнпма на пољу српске публицистике и 4.) признати књижев пци. (Главни просветни савет у Србији.) Краљ Александар је, па предлог мпнистра просвете, а на основу закона о уређењу главног просветног савета, поставио за 1902/903. и 1903/904. школску годину п то: др. Војислава Бакића, професора Велике Школе, који ће уједно бити и председнпк савета; дра Марка Лека, дра Стевана Марковпћа, дра Драгољуба Павловића и Живојина Перића, професоре Велпке Школе; Сретена Ј. Стојковпћа, директора гимназије Вука Стеф. Караџића; Луку Лазаревића директора гимназпје Краља Александра I.; Стевана Веселпновића, референта за црквене послове у мпнистарству просвете и црквених послова; Ђоку Ан-

ђелковића и Момчила Иванпћа, професоре гимназије Краља Александра I. за чланове савета. (| Гаврило ВитковиБ). У Неготину у Србији умро је 25. о. м. Гаврпло Вптковпћ, почасни члаи Српске Краљ. Академије и Матице Српске, доппсип члан Мађарске Краљ. Академије у Будпмнешти и професор у пензији. Поко.јни Витковпћ радио је на школској књижевнвстп, а штампао је и неколико прплога у Гласнпку Ученог Друштва и у Летопису Матице Српске. Превео је с мађарског приповетку свог стрица Мпхајла Внтковића „Сномен Милпце" п Калајеву „Историју српског народа". Лака ау земља и вечан спомен! (| Др. Љубомир Неди& ) После дугог п тешког боловања премпнуо је дана 29. јула о. г. професор Велике Школе у Београду Др. Љубомир НедиИ. Покојнпк се у носледње време пстакао нарочито као књпжевнп крптичар, не баш симпатичан неким нашим песнпцима. Српска Књпжевна Задруга нздала је његов превод Голдсмитова „Векфилдског свештеника". Нека је упокојеном Дру Љубомнру Недићу лака земља и вечан спомен! Разне белешке. (Колико се годишае наштампа квига у западној Европи?) По подацима енглеског бпблиографа Р. Смита сваке годпне наштампа се највише књига у Немачкој. Тамо се наиле попречно наштампа 23908 разноврсних нздања. За Немачком долази Франдуска са 13268 књ., па Италија — 9667. Великобрптанпја — 7249, Сједињене америчке државе — 5315, Холандија — 2873 и Белгија 2272. Смпт је разделпо сву количину књига, која се годпшње добија, на дванаест разреда и нашао је да прво место између тпх разреда припада школским учбеницима и издавањпма класика. На другом месту стоје романп п приче — око 7848 издања. У седам поменутпх разреда највећа количина књига добпја се у Немачкој. А то су ове рубрпке: „Учбеници п класицп" (5442 књ.) „Вештпне п науке" (2948), „Белетристнка и популарнофилософске студије" (1453), „Јурпспруденцпја (2145) „Теологија" (2091), „Медицпна" (1533) ц „Путоппси" (1139). Енглеска заузпма прво место само у рубрици „Романп" (2428); Италији припада прво место у одељку полнтичке економпје (2998 дела); Француској —■ у рубрпци исторпје (1164), те поезпје и драме (778 састава). Највећи део издања, којп се тиче шпорта припада подједнако (око 57 састава) Француској п сједињеним државама. „Бе сћгиб^Гаште" 1902. Р, Гр.