Srpski sion

С 588 „СРПСКИ СИОН." Б р . 35.

да је излишан приједлог др. М Михајловића. Др. М. МихајловиЛ доказује дру Б. Медаковићу, да он није свој предлог увукао у дискуеију, ппо би он био зпак слабости, него зато, што је молба карловачких професора потекла из другог акта, наиме, да су профзсори новосадске гимназије добили повишицу преко угарске владе, те тако ове две сгвари стоје у узрочној вези. Бојати се је, да овај сабор не ће скоро доћи до организаторског рада, зато и треба да сабор о томе закључак донесе. Није предлог његов знак слабости, него знак јакости, кад овај сабор у наточ решењима једне и друге владе овако закључи. Др. А. Рокни~& брани своје становиште на основу којега је интерпретирао §. 92. решкрипта, а које је становиште противно становишту др. Б. Медаковића, у тој ствари. Св. ПрибиЛевиЛ рефлектује на све ове говоре, остаје ири својем приједлогу, и ирихваћа још приједлог дра Ж. Миладиновића, да се иовишица не може још ове године ставити у буџет, него тек од 1903. Потиредседник Др. Ђ. КрасојевиЛ ставља предлог петиционог одбора на гласање. Прима се једногласио. Потпредседник Др. Ђ КрасоЈввиЛ ставља предлог Др. М. Михајловића на гласање. Прима се већином гласова. (После одмора од 7 4 сахата). М. МедаковиЛ као известилац петиционог одбра. — Реферише у име петицијоног одбора о молбааа свештеничких удовица, које немају пензију из пензијоног фонда, па моле цотпоре. Спомиње, да се код нас до сада није давало таким удовицама, јер не бјеше извора Но, ако се до сад ни.је давало, сад се то треба дати, пошто је пријека потреба, да се то учини. Предлаже многе молбе, које су већином оправдане; у молбама нијесу извјештачени јади, плач и лелек, него, да је то жалосна истина, с којом сабор треба рачунати с тога, што има већ данас 9 молба за препоруку у име одбора, а зна да су многе већ усгупљене молбенице одбору за дневни ред, а у истом смислу опет даномице долазе молбе, те држи, да за подмирење тих сиротица неће бити доста свота одређена из јерархијског фоида од 2000 К, но треба потражити и друге изворе. Мисли, да би сабор врло неправедно поступао, ако не усвоји мишљење његово од јучер, по ком би требало

из фонда за свештеничке удове на основу друге алинеје §. 22 подијелити из истог фонда извјесну своту „као милостињу" сиротим удовицама свештеничким и то сваке године. То 6*1 било могуће, јер уредба то дозвољава и јер има исти ф >нд већ у току ове године сувишак од нреко 25.000 К. Да би се све молбе могле подмирити предлаже да сабор усвоји у принципу, да се може и из фонда за свешгеничке удове дијелиги иотпора у ову сврху и тек, кад то сабор ријеши, моћи ће поједине молбе узети у претрес. Проша Јован ЈеремиЛ. И ако су све ове молбе, о којима се решава, основане; и ако је јад и невоља која се у њима казује истиннга; и ако има свештеничких удова, чије бедно стање не само да је њима на терет и голему тугу, него и свешгеничком сталежу на срамоту; и ако бих ја свему томе драге воље, па и откидањем од својих уста, помагао, ииак не могу за сада прихватити предлог г. Медаковића, да се односна прииомоћ свештеничким удогама даје из мировннског фонда. Истина, друга алинеја 22. §. Мировинске Уредбе наређу.је, да ће се моћи из мировинског фонда и милостиње делити, ако би се приходи фонда знатно повећали. Али г. Медаковић, наводећи другу алинеју 22. §-а, ирескочио је прву, која наређује: „У случају да би се број умировљеника толико умножио, да камате и годишњи прилози не би довољни били за подмирење иостоЈећих мировина и нрипомоћи, у том случају има ће се од сваке мировине саразмерно одбити онолико, колико управа за потребно нађе". Данас је мировински фонд још слаб, те би се давањем милостиње из тога фонда могла довести у питање потнуна мировина у том фонду осигураних свештеничких удовица. Кад би се из тог фонда. по предлогу г. Медаковића, и-здавале милостиње, зар не би могао наступити случај, да се, према првој алинеЈИ 22 §-а, узмора на. мировину осигураним удовицама одбијати од сваке мировине? А шта би онда то значило? Значило би: дајем неком милостињу, а закидам другоме право на мировину. Огога сам противан предлогу г. Медаковића, односно петиционог одбора. И ако Јерархијском Фонду намењујем велики задатак и значајну улогу у питању свешт ^ничке дотације у нашоЈ Митроиолији, те бих хтео да његовом множењу и јачању нишга