Srpski sion

Б р . 35

„СРПСКИ СИОН.'

Со!*. 583.

сада место 1632 К сада 1360 К. 8.) расход на крчме да буде место 4806 К сада 4246 К 9.) расход на копање креча и камења да буде место 1652 К сада 1610 К. 10.) расход на риболов и рит да буде место 640 К сада 440 К 11.) расход на кухињу да буде место 47209 К 40 п. сада 38810 К. 12.) расход на чељад да буде место 70937 К 20 п. сада 59826 К. 13.) расход за шталу и марву у место 27806 К да буде 22629 К. 14.) расход на порезу да буде као пре 110970 К 45 п. 15.) расход за канцеларију и библијотеку да буде место 7571 К 20 п." сада 6009 К 20 п. 16.) расход на цигљану да буде као и пре 1281 К 80 п. 17.) исто тако расход на аиле остаје по старом 640 К. 18.) рагход на путовање да се смањи са 8060 К на 4860 К. 19.) осигурање од пр. елем. непогода оетаје по старом 13414 К 26 п. Ови се сви предлози прпмају без примедбе. Известилац Др. Ј. РадивојевиИ ВачиЛ предлаже даље да наплата дугова остане као и ире 58194 К 96 п. М. Клицин захтева да се у прорачун наплате дугова упише 1000 К мање, које је опет урачунато у расход за игумана манастира Грабовца. Прима се. Известилац Др. Ј. РадивојевиЛ ВачиЛ даље предлаже: 1 ) да се за инвестицију одреди место 13633 К сада 12273 К; 2.) за иодизање екон. зарада да се одреди место 8834 К сада 8054 К. 3.) на набавку теглеће марве иредлаже по старом 9810 К. 4.) за милостињу предлаже место 6249 К сада 6049 К. Овп предлози се у целини усвајају. Известилац Др. Ј. РадивојевиК ВачиЛ нредлаже, да се за монашку школу одреди ио старом 23580 К. М. СолариЛ предлаже, да се ту метне у прорачун и 800 К одређених јеромонаху Конону Милићевићу. Прима се. Известилац Др. Ј. РадивојевиЛ ВачиЛ предлаже, да се ставка епарх. фонда остави непромењена у износу од 2457 К. Прима се. Даље предлаже, да се расход „различија" смањи са 21333 К 13 п. на 9925 К 13 п. Прима се. В. МуачевиЛ предлаже да се уиуте упра-

витељи манастирски, да ће добити тантијему, рецимо од 5%', на „различија", ако буду манастири унели више од 100.000 К, који је новац стављен у прорачун. Др. Ж МиладиновиЛ чуди се, што чује данас само о награди калуђера, а о казнама не спомиње се ништа. В. МуачевиЛ га уверава да га је рђаво разумео. Др. Ж. МиладиновиЛ није за ову установу, јер ће одбор за прешне предлоге поднети предлог за одлуку сабору, који ће бити у очевидном контрасту са предлогом В. Муачевића. Потпредседник Др. Ђ. КрасојевиЛ јавља да ће сутра доћи на дневни ред расправа о прорачуну управе фондовске, а и питање дотације професора српских гимназија. Св. ПрибиЛевиЛ предлаже да се прво расправе петиције, које су поднијете сабору, а тичу се ових тачака сутрашњег дневног реда. Прима се. Др. М. МихајловиЛ у пме одбора за ирешне предлоге нодноси следећи предлог за одлуку: „У нашим автономним уредбама нигде није прописано. да је црквена свест неопходно нужна квалификација за активно или пасивно бирачко право. У емислу §-а 13 кр. рескрипта од г. 1868. црквена је свест на против појам духовни и својство духовно. Осим тога законодавац нигде чије ни дефинирао појам црквене свести и не захтева црквену свест бирача или скуиштинарв, него само то очекује. Према томе нема права конзисторијални одсек да коме одузима црквену свест, нити има права административни одбор да на основу тако зване одузете црквене свести изриче губитак активног или насивног права бирачког на основу таке оцлуке епархијске конзисторије. Према томе упућује Саборски Ообор, да као саборско тумачење саопшти епархијским административним одборима а Митрополитски Црквени Савет конзисторијама, са наводом, да се дотичне одлуке административних и конзисторијалних власти имају укинути и осуђенима због оскудице у цркв. свести њихово активно право повратити имаде. Прима се. Потпредседник Др. Ђорђе КрасојевиЛ. закључује седницу у г | 4 8 сахати у вече и заказује следећу сутра у 10 сахати нре подне.