Srpski sion

„СРПСКИ СИОН".

Др. М. МихајловиЛ одговара, да не треба \век већина да ствара предлоге, него и мањина треба да ради. Познва се на адресу мањине, која је у њој захтевала нарочито да се састави једна граваминална представка. Зато је и њена дужност да на тој гравам. нредставди ради, а не да се извлачи. Предлаже да сабор овласти њега, да он сам састави ту представку, а он ће је за кратко време дати у штампу и поднеће је сабору. Св. П]рибиКеви~К мисли да оно, што је рекао др. М Михајловић, није било потребно. Референат одбора мора бити увијек члан већине, јер је то парламентарно. Не излази из тога што се члан мањине одриче референтства, да мањина бега од тог посла. Овај тон говора др. М. Михајловића није био умјестан ради доброг одношаја обију странака. Др. М. МихајловиИ одговара и разлаже да је он на ираведно становиште стао. В. МуачевиЛ је противан енунцијацама дра М. Михајловића, које се односе на самосталну странку. Др. М. Михајловић добацио је самосталцима неистину, као да се мањина извлачи од рада. (Жагор настаје у сабору). М. МедаковиЛ. Ако већина тако хоће, онда ће мањина донијети своју адр«су грав. а већина опет своју. Др. Ж. МиладиновиЛ вели да странка самостална неће да ради. Тврди да др. Б Медаковић кад не ће да буде референат треба и из одбора да иступи, на да дође други члан самост. странке на његово мјесто, јер радикали у одбору хоће да чују и реч самосталне странке ири састављању гравам. представке. Св. Приби&евиК вели да др. Миладиновић није имао нрава њега апострофирати, и вели да не стоји то, да је он казао, да он захтијева 2 референта у одбору. Он је само казао да могу бити 2 референта. Овај одбор ради на начелним питањима и зато и референат тога одбора мора одговарати интенцијама већине. Др. В. МедаковиК одговара, да он као члан самосталне странке, не може ни зами слити да ће он моћи одговарати интенцијама већине, јер их он и не зна, за то се је и захвалио на референству. У осталом при састављању граваминалне представке не може бити велика измене од самосталне странке.

Др. А. РокниЛ сматра целу ову дебату излишном после изјаве др. М. Михајловића. Говори против речи о иарламентарности С. Прибићевића. Прима већином предлог дра Мише Михајловића. Б. МуачевиЛ вели, да сабору предложи петиција професора Карловачке и Пакрачке препарандије ради повишења станарине. Он предлаже да се та повишица стави још у овај ирорачун. Известилац усваја предлог В. Муачевића. Прима се. М. Клицин предлаже да се клирикални фонд, који служн за просвету, олакша. са 5 % при плаћању своте на управне трошкове. Ев. Думча вели, да је тај предлог примљен већ при генералноЈ дебати, но не шкоди, да поново уђе у записник Прима се. Д. ЕнежевиЛ нредлаже, да се за вјежбаоницу горњокарловачке препарандије сада одреди у прорачуну одређена за ту сврху већ у сабору свота. Прима се. М. МедаковиЛ предлаже, да се сиротим свешт. удовицама још 1902. год. иснлати одређена свота а усваја предлог референтов да повишице односно снижења чиновн. плата отпочну од 1903. г. Прима се. Известилац Др. Ј. РадивојевиК ВачиЛ предлаже: 1. да се прогласи инкомпатибилитет звања чиновника нар. црквених са осталим звањима. 2. Да плате и места чиновника како је сабор усвојио теку од 1. јануара 1908. г. и 3. Да се распишу стечајеви за места ново крејирана као и остала, која су сад саборок на ново нризнати. Св. ПрибиЛевиЛ моли сабор да не усвоји приједлог референтов, да авт. чиновник не може бити и посланик и предсједник у општини, јер се тијем одузима тим људима оправдано вршење графанских права. МуачевиЛ вели, да референат није то предлагао, онако, како Прибићевић схваћа јер он не може ни да замисли, да некима људима може одузети њихово грађ. право. Известплац Др. Ј. РадивојевиЛ ВачиЛ изјављује се, да је он нредлагао, само то да