Srpski sion

СРПСКИ сион«.

Бр. 38.

била ни изискана ни тражена. Тврди, као факат, да је било претња. од цротивне странке. Спошње, да је Ава Трифунац, ратар радикал, на радикалном збору позвао присталице да дођу косама на биралиште, да њима победе, ако не буду могли гласањем то учинити. Што се тиче војске тврди, да то није била тако страшна ствар. То може потврдити и др. Љ Павловић. који је бво за време избора у Кикинди (Др. Љуба Павловић: Војска је била само спремна, и није била на биралшшу већ у другом споредном сокаку). Са полидијом уиравља капетан у В, Кикинди, а не градоначелник (његов братј. Признаје и сам да је био пре члан либералне странке, док није ностао чланом самосталне странке. У осталом има и међу радикалима, који су овде посланици, а при изборима државним гласали су онако, да се по томе не би могли ни Србима назвати. (П. Милин говори нешто и јавља се за реч, јер види да је Богдан овим њега апострофирао). Прота М. Јакши~ћ каже, како је поуздано дознао, да је било озбиљних претњи. У самој дркви, кад је сваштеник по дужносги својој објавио да ће бити избор, довикивали су му: „То је нзша ствар, не тиче се Вас!" Зар је требало дочекати, да иредседник изборне комисије буде вучен за браду но прашини, па да се тек онда власти зову у номоћ? Гласаће за оверовљење. Др. Сл. МилешиИ (по пословнику) предлаже прекидање ове дебате иошто је предмет исцрпен. П. Милин вели да је изазван речима М. Богдана. Признаје да је можда неко време био у заблуди и грешио, али не дозвољава да му то пребаци М. Богдан који је, вели, увек био члан владине странке. Говорник вређа самосталну странку, честитајући самосталној странци у В. Кикинди, која има за вођу проту Влаховића, којега је сабор овај укорио са његове несавјесности, (Настаје жагор у сабору, јер самосталци протестују против говора Г1. Милина.) М. Богдсш изјављује, да је оно, што је Милин за њега говорио, просто лаж. Потпредседник Др. Ђ. КрасојевиЛ ставља на гласање предлог Дра Милетића, да се дебата прекине. Већином гласова усваја се предлог Дра Милетића.

(После одмора). П МандровиЛ. Пошто разлози, ко.је је извјестилап одборске мањине др. Мандић изнио за верификацију мандата М. Богдана, нијесу ни пољуљали а камо ли оборени, гласаће за приједлог одборске мањине. Оеврће се на говор П. Милина, којим .је нанио увриједу самосталној странци.. (ПредсЈедник прекида говорника. Граја. Самосталци вичу: Говори у име самосталне странке!) Говорник неће ни да одбија увреду II. Милина од самосталне странке. Увриједа II. Милина не може ни допријети до ње. Говорник би био веома заједљив, кад би хтио П. Милина идентификовати с радикалном странком, али ипак жали што радикална странка није дезавуисала увриједљиве ријечи П. Милина о самосталној странци; а жали што ни предсједник сабора није то учинио. П. Милин вели да му је Мандровић остао дужан за одговор, којим је речима он увредио самосталну странку. Покушава други смисао да да својим речима. С. Мандровићем ће се у јавности разрачунати. Др М. МандиЛ чуди се томе, што се верификација тако отеже. Вели да се већина обзирала само на један моменат т. ј. на војску, а тај отпада поред изјаве дра Љ. Павловића, који је као очевидац тврдио, да је војска само у приправности у другом сокаку била, али да није била иста на биралишту. Остаје код свога приједлога. М. Клицин брани становишге одборске већине. Чита неки засебан споредан записник, који је нослат уз остале списе и који досад није био узет у обзир и који говори у корист његових тврдња, А што се тиче војске, држи да је довољан то разлог, што се не зна, како је с њоме било за одређење истраге. Говори против навода дра М. Мандића. Др. Манди-К у личној ствари одговара, да се Клицин није смио послужити овим новим приложком списа. М. Клицин одговара и тврди да је коректност његова поступка оправдана, и да је тај спис био и дру Мандићу при руци, и могао се њиме послужити. На предлог Др. Бранка ИлиНа одређено је поименично гласање. За нредлог већине гласали су: Др. М. Бабић, Ј. Гавриловић, М. Георгијевић, Др. Н. Ђурђевић, П. Зековић, Др. Илић, И. Јел-