Srpski sion

8р. 42.

„СРПСКИ ОИОН.'

отр. 697.

а врховни надзор над свнма српско народним основним вероисповедним школама што постоје у Архидијецези Кардовачкој, и у епархијама бачкој, будимској, темишварској вршачкој, пакрачкој и горњо-карловачкој. На основу тога изложено је у извештају овом: 1. Стаље српских народних вероисповедних основних школа у митрополији Карловачкој и слика рада Школекога Савета око уређења и унапређеља тих школа од 1890.-1901. и 3. Стан.е српских православних учитељских школа са сликом рада Школекога Савета око подизања проширења и унапређења тих школа од 1890.—1901. I. Православне српске вероисповедне основне школе. Старање Школеког Савета о оеновним народним школама. Како се приликом прегледања школа у архидијецези, и најзнатнијих школа у епархијама бачкој, темишварској и вршачкој од сгране заменика главног школског реФерента године 1888. и 1889. испоставило, да се учитељи српских вероисповедних школа у архидијецези не обзиру на наставни план издани од Школског Савета 1872. шта више да поједини учитељски зборови употребљују свој наставни план, који у онреци стоји са прописаним од Школског Савета главним наставним нланом, а такође да учитељи у Угарској не предају све оно што је у наставном плану издатом од Школског Савета за српске школе у Угарској од 1878. г. бр. ШС. 37. и у доцнијим наредбама прописано: то је Школски Савет нре свега издао наредбу: Да се у српским основним школама у Угарској до даље наредбе има за наставну основу сматрати иаставни план Школског Савета од 1872. све дотле, док Школски Савет нову научну основу за ове школе пе буде издао. Овом приликом ноновљена је наредба о томе, да се у свакој школи имају прописани записници о полажењу школа и месечне белешке о успеху и владању дечијем водити и да се на основу прописаног главног наставног плана има у свима школама тачно воцити записник о свршеном свакидањем раду школском. Ради састављања предлога за нову школску уредбу и предлога за нову паставну осиову за српске вероисповедне школе у митрополији карловачкој по дозволи Школскога Савета, држане су две опште учитељске скупштине. Прва општа учитељска скупштина држана је у В. Кикинди 17. и 18. августа 1889. на којој је као повереник Школског Савета присуствовао заменик гл. школског реФерента, а у априлу 1890. по наредби Шкоског Савета држана је друга општа учитељска скупштина у Ст. Бечеју, на коју је изаслан био као повереник Школ. Савета преч. г. Јован Ворота протопрезвитер ст. бечејски. Ова друга скупштина била је парочито упућена на то, да у смислу §. 19. превишње краљ. уредбе за срп. нар. школе од 1872. године, поднесе нредлог за нову наставну основу, али она то учинила није, него је изјавила жељу, да Школски Савет предлог за нову наставну основу општој учитељској скупштину поднесе. Радња обе ове учитељске скупштине по претходном извештају изасланог од Школског Савети пододбора, поднесена је у своје време славном срнском народном црквеном Сабору од год. 1892. у вези са нредлогом Школ. Савета за уредбу вероисповедних срп. народних основних, виших девојачких и учитељских школа у карловачкој митрополији. Године 1890. у седници Школ. Савета држаној 24. и 25. августа под председавањем Његове Светости патријарха српског Георгија Бранковића узео је Школски Савет на најпријатније знање извешће Шегове Светости патријарха од 30. апр. 1890. бр. М. 138. о томе, да је Он од српско-народног Сабора за патријарха српског изабран,