Srpski sion

Б р . 42.

С тр . 699.

под надзором заменика гл. школ. реФеренга штамаано је накладом књижаре Арсе Пајевића у Новом Саду у течају 1892. и 1893. године, и Школски Савет их је на бр. Ш. С. 35. ех 1892.[41. 1893. одобрио и наредио да се оне од почетка 1893.ј4. школске године као уџбеници у свима српским вероисповедним школама, у место старијих издања тих књига, употребљавати имају при настави у српском и црквено славенском читању, што је и в. кр. земаљској влади у Загребу у §. 101. закона од 31. листопада 1888. под горњим бројем саопштено уз прилог примерака одобрених школских књига. Књиге издане у књижари Луке Јоцића „Буквар за учење црквено-славенског читања и Часловац ради вежбања у црквено-славенском читању и разумевању", од Мите Нешковића састављене, које су пуне погрешака биле, како у славенском тексту, тако и у српском нреводу, и које је у пређашњим издањима Школ. Савет забранио био, — пошто су по примедбама заменика главног шк. реФерента Николе Ђ. Вукићевића, последња тек у четвртом и петом издању исправљене и коначно преустројене, одобрене су да се могу у српским школама као учевне књиге за читање и разумевање црквено славенског језика употребљавати и то последња књига само у најновијем петом потпуно исправљеном издању свом (г. 1902.) Књига „Приповетке из Старог Завета" од Јована Петровића катихете у Загребу дозвољена је да се у школама као уџбеник употребљавати може (1890.) Напослетку „Слике за очигледну наставу" издање књижаре Луке Јоцића у Новом Саду, одобрене су за употребљавање при очигледној настави у нижим разредима основних школа (1892. г.) Такође су одобрене за основпе школе: „Песмарица од А. Јорговића". За прву наставу у познавању и исчитавању црквено-славенском одобрена је Штица , која је израђена у српској учитељској школи сомборској, и која је у манастирској штампарији у Карловцима у врло лепом Формату штамнана, и од ШСавета под бр. 298. ех 1899. за школско учило при првој настави у црквено-славенском читању срп. вероисповедним школама митрополије карловачке прописана, а наскоро затим на препоруку Школ. Савета и од в. кр. хрв. слав. далм. зем. владе за наставу православне српске деце у опћим пучким школама као целисходно учило одобрено и препоручено. „Настава у вери" од Јована Бороте протопрезвитера старобечејског, препоручена је као читанка у српским ловторним школама. „Хришћанска Моралка" од Саве Теодоровића свешгеника и катихете на вел. реалној гимназији у Земуну, одобрена од св. арх. Синода за средње школе наредбом Школског Савета бр. 125. ех 1900. уведена је као уџбеник у све три учитељске школе. Примери за рачупање у II. Ш. IV. V. а VI. разреду народних школа од проФ. Манојла Беке у преводу Атан. Костића и Ђорђа Милића учитеља новосадског. Од истог писца а у преводу истих учитеља одобрена је за повторне школе: Примери за рачунску наставу у иовторним школама. Осим тога одобрена је још, Минералогија и Геологија од Ст. Милованова за употребу у школама. Како услед држав. XVIII. зак. чланка угарског од 1879. и у смислу наредбе вис. кр. угар. министарсва богочасти и јавне наставе од 29. јуна 1879. бр. 17.284. у немађарским школама у Угарској на учење мађарског језика морала већа брига обраћати него у пређашње време; и како се наставни план, издан од Школског Савета за школе у Угарској још у години 1878. не само у погледу ове потребе, него нарочито и у погледу наставе у науци вере, црквеном појању, у српској граматици, рачуну, реалним знањима, и гимнастици недостатап показао; то је но наредби Школског Савета заменик гл. школ. реФерента у течају 1893. годнне са великим трудом израдио нацрт наставне основе за српске вероисповедне осповне школе у Угарској, који је нацрт у смислу §. 19. нревишње краљ. уредбе за срп. нар. школе од г. 1872. по царедби