Srpski sion
„СРПОКИ
СЖША
О тр . 735.
РАДИ ЗНАЊА И УВАЖЕЊА! С овим бројем Срп. Сиона почели смо да разашиљемо дужницима овога листа за претллату, поштанске упутнице испуњене са свотом дугујуће претплате, да претплатник бзз икаквог труда свог има упутницу само са односном свотом да пошаље свом поштанском уреду. — Надамо се, да ће п. н. г. претплатници увидети дужност своју, те подмирити дугујућу претплату. Администрација „Српског Сиона". Књижевни оглас. Изишла је из штампе и може се добити једино код потписатог за 2 круне књига : СРПСКА МИТРОПОЛИЈА КАРЛОВАЧКА око половине XVIII. века ПО АРХИВСКИМ СПИСИМА ПРИРЕДИО протојереј Димитрије Руварац. ИЗДАЊК Његове Светости српског патријарха Георгија Бранкови^ћа. Еардовци, Српска Манастирока Штампарија, 1902. Књига је штампана на лепој сатинираној белој хартији велике осмине, стр. 120+224, или 22 табака. Како је у истој књизи сасвим потанко описано 106 цркава Архидијецезе кар .ЈОвачке и наведено код сваке имена свештеника, њихови породпчни одношаји, знање и имање из 1732./3. године, за тпм статистички податци Архидијецезе из 1732. 1755. еа наводом сгештеника, епитропа, црквених синова, кнезова односно оФицира, 1766. са именима свештеника и кад је ко од њих рукоиоложен, учитеља и кад је и ко је цркву осветио, 1791.; Арадске епархије 1755. са наводом каква је црква и именима свештеника; Бачке 1785.; Карансебешке-вршачке 1749. са именима свештеника; Карлштатске, Костајничке и Накрачке 1755. и Темшнварске 1773.; за тим Даљски спахилук око 1706., и имена оних особа, што су у ирве две десетине ХУШ. века снремали свегатеничке кандидате, са азбучним редом места ... — не би требало наше црквене општпне, а особито из Архидијецезе, а да не набаве горњу књигу. А иста ће књига добро доћи и онима, који воде бригу о стању нашег народа и његовом кретању, као и љубитељима етарпна. Из исте се може понајбоље видети, како се наш народ, особито у Срему јако умножио, 1732. било је у Архидијецези српских 138 села, а данас има 187, кућа српских 7785, а данас око 30.000, цркава 111 а данас 171, свештеника 170 а данас 139 — а подједно се може из ње увидети и то, како су нам 1732./3. сиромашне и јадне изгледале цркве у Срему — у целом Срему није било ни 10 зиданих цркава и то већином од черпића и цигаља, а остале су биле већином од брвана и нлетера покривене трском а тек по гдегде даском. Димитрије Руварац управитељ Српске Манастирске Штампарије.
ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. АД Е. 1203. 1292. I. 160 ех 1902. 145 3-3 С Т Е Ч А Ј. На упражњену парохију V. плаћевног разреда у Малој Маргити. Рок пријаве ирописаним нутем до 11. (24.) новембра 1902. Из седнице епарх. конзисторије вршачке др жане 23. сентембра (6. октобра) 1902. Председништво. Број 1124/К. зап 033. ех 1902. 160 1—3 С Т Е Ч А Ј. Иснисује се на мјесто биљежника епархијских власти пакрачких са дужностима и беривима иронисанима привременим уређењем енархија од 29. маја 1871. год. Молитељи имају поднијети путем нотписане конзисторије еиархијској скунтитпни иакрачкој најдаље до 1, (14.) децембра 1902. молбенице своје, обложене са свједоџбама о свршеним богословским и можебити другим Факултетским наукама и о досадањем службовању своме. Из сједнице прав. срн. епарх. конзисторије у Пакрацу, 22. октобра (4. новембра) 1902. год. држане. Мирон с. р. Епископ. АЗ С. 0. 485611882. ех 1902. бр. 1«0. 1-3 С Т Е Ч А Ј. Сходпо одлуци срп. нар. цркв. сабора, од 2. (15.) јула 1902. бр. 3, и овдашњој одлуци од потписанога дана и под горњим бројем овим се расписује стечај на место тгротоколисте саборскога одбора и остј лих средишњих митрополијских нар. цркв. автономпих власти са платом од год. 1400 К и станарином од год. 200 К с тим, да ће поставл»ање за сад бити у иривременом својству. Срби нравославне вере, који желе нолучити ово место, ваља своје ваљано инструјисане молбенице да поднееу сабореком одбору најдаље до конца новембра 1902. по ст. кал. Доставерно се има исказати нарочито, да мо литељ влада српским, мађарским и немачким језиком. Из седнице срп. прав. нар. цркв. саборског одбора, држане у Карловцима 20. септембра (3. октобра) 1902. год. Председништво саборског одбора.