Srpski sion

Стг. 726,

Б р . 44.

и услед ионовичнога иозива, а нарочито и са разлога, да се искључи и најмаља сумн.а као да Саборски Одбор хоће да се извије испод законитог нпдзора (контроле) државне власти: иоднети преузв. истом рачуне срн. нар. цркв. Фондова и заклада, који сгоје под управом и рукова^Бем Саборскога Одбора и то од год. 1897. у препису на увид али уз скидање сваке одговорности са себе односно према нар. цркв. сабору и са поновичним унозорењем на одређење тачке 10. §-а 19. горехваљене кр. наредбе, по којој је араво сри. нар. цркв. сабора. да Саборским 0 дбором ирегледапе рачупе матиирвгледи и финалише имајући дужност. да пре издатка заглавнога решења исте рачуне поднесе високом председништву кр. уг. министарства; које тек том приликом долази у прави законити положај, да односне одлуке изрече". Сходно том поднесени су како исти рачуни, тако и рачуни за даље године у препису нреузв. истом г. кр. угарском министру-нредседнику и то сваки пут уз поновично придржање у горњој одлуци обележеног становишта. Сконшровање благајница нар. цркв. Фондова и заклада обављано је редовно за ових пет година дана и иста је увек у потпуном реду нађена. Ну но што је Саб. Одбор — ради тачније, Формалније контроле — нашао за потребно, то је одлуком својом од 16. (29.) децембра 1900. бр. 2282|зап. одредио сталан пододбор од три члана (гг. Руварац, Јагић и Рогулић), да и ван седница Саборског Одбора, кад за добро нађе, сконтрира благајницу, ирегледа рачунске књиге и званичење код књиговодства и благајнице нар. цркв. Фондова и заклада и о том извешћа подн ^си Саборском Одбору; а нарочито је наређено, да се благајнички дневник дневно закључује и исти осем благајника и главног књиговође потпише увек по нретходном скоитровању благајнице, у име ЕБегове Светости патријарха, и народно-црк ени тајник, или ако је он спречен, I. или II. бележник Саборског Одбора. в Да се види растење главнице овоподручних нар. цркв. Фондова и заклада за време од последњега извештаја (1897.). навешћемо ниже овонредметне податке према закључним рачунима: крајем 1896. године било је стање главнице К 15,594.412.60 „ 1897. „ „ „ „ в 16,200.980.10 „ 1898. „ , „ „ „ „ 16,703.184.14 „ 1899. „ „ „ „ „ „ 17,069.435.62 „ 1900. „ „ „ „ „ „ 17,948.727.20 „ 1901. „ „ „ „ „ 18,952.284.25 Према том је Фондовска и закладна главница за ових пет годипа порасла са К 8,357.871.65. У свези са стањем главнице имамо навести и ове нодатке. Број рачунских докумената је износио у 1901. години 18.429 комада према 5554 комада у 1900-ој. Укупно примање је износило 1901. год. 3,589.484 К 42 иот. а издавање 3,449.312 К 14 пот. према примању од 3.938.071 К 72 пот. и издарању од 3.706.002 К — у години 1890. На крају овога одељења имамо још сиоменути, да се — истииа ретко — догађа, да Финансијске власти затраже, да се плати поштарина и за таква званична иисма Саборског Одбора, која су управљена којој држ. власти или органу и памећу и глобу уз то. Новодом једног таквог случаја се послужио Саборски Одбор утоком и надлежно кр. Финанц. управитељство је одлуком изрекло, да је Саборски Одбор власт (према саборском устројству) и да је према наредби кр. уг. министра унут. послова од 10, априла 1888. бр. 24931. прост од поштарине. Наставиће се