Srpski sion

С тр , 728.

»СРПСКИ СИОН."

вр 44

иа које сунце су наилазили многи облаци, да га потамне, али чија је силна светлост све те облаке разгонила, а данас видимо понеке те облаке и озарене милошћу и сјајем тога сунца. Наздрављач је затим дао израза и великим симпатијама, којима се у свима, и највишим, умним круговима краљевине Србије, нрате и оцењују велика културна дела св. патријарха Георгија Бранковића. Ректор Богословије г. протопрезвитер Јован ВучковиЛ наздравио је нреузвишеном свечару, у име своје и својих другова нроФесора Богословије отприлике овим речима: „Уз жеље, изражене у досад већ подигнутим здравицама Вашој Светости, иристајем и ја са мојим друговима. Но ја мислим, да им треба још нешто додати. Кад наздрављачи, који су пре мене говорили, желе Вашој Светости живота, желе Вам — мука; јер живот српског патријарха је мучан Више је мука досуђено животу том, него мученицима у борби за Хришћанство. И кад је тако, треба пожелити Вашој Светости иоред живота још и снаге, којом се те муке поднети могу. Муке, који мучи српски патријарх на своме положају и престолу страшне су, но могу се поднети, јер највећа је ноднета на крсту. Мученички венци које људи добијају данас ни су трновити, они су зелени. Могу се данашње муке поднети, и ако су тешке, само треба снаге за то. Зато уз здравље и живот, желим ја Вашој Светости и снаге, да може све послове свога мирног ноложаја извршити на славу цркве и на корист народа, којега Ваша Светост толико љуби. Милост Божја и Великомученика и Страстотерпца Св, Димитрија и до сада је Вашу Светост штитила, они неће ни од сад Вашу Свет >ст оставити. Желим Вашој Светоети све оно што Вам најмилији Ваши желе. Живела Ваша Светост!" Непосредно после ових речи ректора Јована Вучковића, благоизволела је Његова Светост одговорити и здравицом сетити се свога свештенства обојега реда, те рећи отприлике овако: ..Све је тако, као што је рекао г. ректор Вучковић. Ал' се уздам у Бога, у заштиту патрона мога Св. Дититрија и другога Светитеља ми Св. Георгија, да ће ме сачувати и дати ми снаге, да истрајно и победоносно поднесем све муке, које су скончане са мојим положајем. Кад бих могао душу и срце моје да покажем, видео би свст, како је у њима дубоко урезана истинита љубав за напредак цркве и народа

мога. Али свет ме не разуме, или не ће да разуме, или не може да ме разуме. То ме ипак у мојој љубави за цркву и народ иоколебати не ће. У тој љубави ја малаксати не ћу до год ме је. Чини ми се, да би ми срце пукло да ово нисам рекао. Обраћам се вама, моме милом свештенству, и световном и монашком. Ви ме ваљда разумете, ви бартреба да ме разумете. И удружени свом снагом својом треба, да самном заједно послужите оној љубави којом душа и срце моје дише за цркву и народ наш. Ви сте ми најјачи ослонац у светој служби мојој п архинастирском ревновању, или бар треба да сте ми најјачи ослонац. Али, на жалост, и међу вама нису сви да ме потномажу у архипастирској љубави и тежњама мојим. Но ако мене неки од вас не разумеју и ако сви нису самном у светом делу напретка цркве и народа нашег, можда ће боље разумети и ближе бити онога, који после мене дође, те онда једном тежњом и удруженом снагом коракнути, да носстигну и изведу, што ја до сада извести нисам могао, не кривицом.мојом. Желим од срца, да онај, који после мене дође, буде сретније руке, потпомогнут од евију. Молим се Богу, да свештенству улије снаге у срце и душу, да може показати свету, Да није онако како је гракнуо на њега, а особито на свештенство монашкога реда, и да узмоггге снагом добрих дела својих одолети насртајима з неповерењу, којим га иредусрећу. У тој жељи нодижем чашу у здравље мога милога свештенства обоЈега реда". Ове речи св. патријарха Георгпја, изговорене свом топлотом душе и срца архипастирскога, учиниле су дубок утисак у присутних гостију. У име евештенства световног и монашког захвалио се Његовој Светости архимандрит Беочински г. Димитрије Бранковић. Његова Светост, преузвишени свечар, засебном здравицом и са пуно љубави наздравио је при- ^ сутним високопреосвештеним еиископима; а бла° гоизволео је ночаствовати веома симнатичпим здравицама ирисутно^ председника Матице Српске г. А. Хаџића, а затим управитеље БогословЦ ског училишта и Гимназије Карловачке, одавши своје високо признање како њима, тако и проФесорским колегијама њиховим, на труду и успешном раду њихову око васпитања и образовања поверене им младежи и питомаца, и око подизања угледа поверених им просветних завода.