Srpski sion

Ста. 792

„СРДСКИ омон в .

Б р . 48.

допесем четирп тачке, које ћу предложитп абору свештенства протопрезвитерата старо-бечејског. За таково шта Немац каже: и ^1е <1ег 8сће1ш 181;, 80 <1епк(; ег аисћ" а Латпн: „тит кепеа^в атк1"! Са своје стране ћемо, засада, рећи само ово. За оно што је главно у овој ствари, сасвим је споредно: 1.) Каквпм је начином „Застава" дошла до „концепта"г.проте Вороте? 2.) Је ли, коме јеизашто је г. прота Ворота путовао у Загреб? 3.) Је лп и зашто се је „Застава" уплашила од „концепта", односно у повоју предлога г. проте Бороте? Него ваља одговорити на ова пптаља : 1.) Да ли је у 261. броју „Заставе" верно саопштен садржај тога „концепта" ? 2.) Шта је г. прота Ворота хтео с тим „концептом"? 3.) Шта лп ће г. прота Борота после изјаве у 157. броју „Браника"? 4.) Да лп је у тој изјави „Браника" све казано, што бп либералиа странка пмала да изјави на „концепт" г. проте Бороте? — Коме је цужност одговорити на ова пигања — јасно је као сунце. Разне белешке. (Двадесетпетогодишвица теле$она). Нрвог новембра ове годппе навршило се равно двадесет пет година од како је првп телефон предат јавном саобраћају. Немачка је у Европп била прва држава, у којој је уведен телефон, а у маленом местанцу Фридрихсбергу, код Берлпна. Едисон је свој проналазак 1877. године у првој половинп октобра прво предао Немачкој па за тпм северној Америци. Берлин је добио варошки телефон тек 1. априла 1881. године. Копцем 1901. год. било је у Немачкој 2952 места, варошп и села, која су имали телефон, 291.835 говорнина. Дужина спроводних жица иноси 772.500 километара, а оних које везују места и места 254.100 километара. У свпма местпма било је преко 600 милијуиа говора, а из места у место преко 92милпјуна. (Укидаве заклетве.) У Данској је укинута заклетва као доказно средство у грађанским споровпма, а задржана је и даље у кривпчнпм парнпцама но с тпм ограничењем, да је ие полаже онај, који изјави да се заклетва противп његову религиозпом убеђењу. Нове књиге. Орпска митрополија карловачка око половине ХУШ. века. По архивским списима. Приредио: протојереј Димитрије Руварац. Издап.е Његове Светости српског патријарха Георгија БранковиИа. Цена 2 К. Ср. Карловци. Српска Мана-

стирска Штамиарија. 1893.—321. — Купити се може само код г. проте Димитрија Руварца. 0 разводу мешовитих бракова у Хрватској и Славонији. Расиравио: Д. Руварац, Ср. Карловци. Српска Манастирска Штампарија. 1902.—612. Књижевни огласи.

даг .ШТУРГИКА ЗА ПРАВОСЛАВНЕ УЧЕНИКЕ 00Н0ВНИХ ШКОЛА САСТАВИО 1аО;ЕС-^1- учитељ новосадеки. Друго умношено издање. Ова је књига готова и може се добити у потписаној штампарији. Исту књигу одобрио је св. Архијерејски Синод. С тога молимо да се норучбине шаљу на нотписану штампарију. Цена је књизи 50 потура. Књижарима, школским одборима и г.г. учитељима, дајемо уобичајени књижарски попуст. Српска Манастирска Штампарија у Ср. Карловцима.

ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ.

Број 1222 и 1223./К. в. 717 и 720. ех 1902. 173 1—3 С Т Е Ч А Ј. Исписује се на мјесто окружног протопре звитера и пароха у Воћину I. разреда и на парохију у Нарти IV. разреда, са роком до 1. (14.) јануара 1903. Молитељи имају своје ирописно обложене стечајне молбе надлежним путем подписаној конзисторији до стављенога рока иоднијети. Из сједнице прав. срп. епархијске конзие.торије у Пакрацу, 19. новембра (2. децембра) 1902. држане. Мирон с. р. Епископ. Бр. Е. К. 392. ех 1902. 175 1—3 С Т Е Ч А Ј Ради сталног попуњења упражњеног мјеста пароха I. класе у Медку и с њим скоичаног мјеста окружног протопрезвитера, протопрезвитерата личког расписује се овим стечај. Рок компетовању оставља се до 24. децембра 1902. (6. јануара 1903.). Из сједнице Епарх. Конзисторије држане у Плашком, 14. (27.) новембра 1902. М и х а и л епископ.