Srpski sion

вр. 48.

година службовања прелазе из вероисповедних школа у комуналне школе, где је постарано мировином њихово обезбеђење у случају болести и старости, и где је ужитак удовида и потнора за васпитање сирочади државним законом обезбеђена. Као што се види из одсека Б. и В. овога извештаја православне срнске вероисповедне школе у Хрватској и у Славонији налазе се у врло малом броју, јер у опсегу тих краљевипа има само 38 такових школа а све су остале школе у тим краљевивама онште нучке — комуналне школе. У краљевини Угарској, благодарећи школском закону од 1868. године, са изузетком бивше војничке крајине и сл. кр. града Суботице, одржале су се до сада све српске вероисповедне школе, шта више и неке су нове установљене или са новим разредима проширене, и усгановљено је 15 српских вероисповедпих забавишта и но томе сада на свршетку 1901. школске године има у ужој Угарској 422 срнске вероисповедне школе са толико учитељских снага и 15 вероисноведних српеких забавишта, у којима 15 забавиља делају. Целокугши број срнских нравославних вероисповедних основних школа у митрополији карловачкој је 459 школа, одпосно толико засебних школских разреда, у којима 459 учитељских снага младеж српску обучавају, од којих су 315 учитељи а 129 учитењице и 15 забаввља. Са оскудице званичних података неможе се за извесно знати број српских комуналних школа и Србаља комуналних учитеља у Славонији и Хрватској, али се може за извесно узети, да ће од прилике до 400 школа комуналних бити у којима Срби учитељи делају. По горњим податцима, осим негдање војене крајине могли би бити задовољни са бројем и стањем православпих српских вероисповедиих школа у ужој Угарској, али се не да затајати, да је у новије време, наступила велика опасност за мпоге српске вероисповедне школе у Угарској, које су досада постојале у мањим и сиромашним општинама будимске, темишварске и вршачке, а по нешто и бачке епархији, јер се ове без брзе помоћи народа сриског неће моћи као вероисноведне школе одржати, или ће се сасвим затворити морати. Та велика опасност по српске вероисповедне школе у Угарској проистиче отуда: 1. Што у смислу XXVI. закон. чл. угарског од 1893. сваки учитељ, како на комуналним, тако и на вероисповедним школама мора бити осигуран са годишњом платом бар од 300 ф . уз пристојан стан од 2 патосане собе, кујне и коморе и врт г ј 4 катастр. јутра земље. Како се из прегледа у одсеку В. овог извештаја види, у Угарској је било 40 места, у којима је плата била мања од 300 Фор. а цео мањак недостатне плате у тим опшинама чини: 7025 ф ., који при свем настојавању епархијских школских власти нису у стању дотичне општине својим учитељима подмирити са маленог броја и сиромаштва српског у тим местима. По томе дакле. ако се за тих 40 сиромашних школа из српских народних Фондова не буде одредила годишња припомоћ у износу 7026 ф. до 8000 ф ., то ће ове школе у најскоријем времену или се угасити, или уз припомоћ државну престаће оне бити у правом смислу српске вероисповедне школе. Дотичне општине и епархијске школске власти већ су више пута се обраћале молбама на Школски Савет п Саборски ОдОор ради припомоћи из срп. нар. Фондова, коју им само сриски народни Сабор вотирати може, а ако ту помоћ не добију принуђене ће бити за државпу помоћ молити, која ће им се уз законом пронисане услове и дати. 2. Као што се из овог извештаја види у неким онштинама и Угарској школска здања, школске дворане и учитељски станови су у врло јадном стању, а у тим истим школама је и школски намештај оскудан, и нема.ју те школе ни најпотребнијих учила, а општине, које те школе издржавају, нису у стању своје школе оправити и снабдети са школским намештајем и училима без туђе помоћи.