Srpski sion

0®р. 50

„СРП СКИ ОИОН".

Б р . 2.

и мапасшире ироцесом шражиши, а манастири су наши и . Тако је и било. Румуни су — као што рекосмо — примили 300000 фор., а уз то не само да су задржали Ходош, него њахова јерархија у иочетку прошде године иодиже парниду, тражећи и манастире: Бездин, СентЂурађ и Месић. Сабор је у седници од 5. Јулија 1871. једногласно одобрио споразум српске делегације са румунском од 18 Јунија и. г. Саборски Одбор је у првој својој седници од 16 —19. Септембра 1871., у којој су били: администратор Арсеније Стојковић, др. Јован Суботмћ, др. Стева Павловић, јереј Јован Јовановић, Ђока Димитријевић и Јован Бошковпћ, у погледу Ходоша закључио: „да председник одбора — Сгојковић — својим путем изради, да се прекине свеза између тога српског манастира и арадске епархије, већ да дође у подручје ерпског владике темишварског." Извештач „Заставин", саопштавајући исти закључак рече: „и тако треба да буде ирема иоследњој краљевској резолуцији о томе као и с тога што је тај манастир фактички био увек наш, што је као таки и на сабору српском заступљен, и најпосле, што зато имамо признање и самога румунскога синода." Каква је то краљевска резолуцвја, по којој је требао Ходош да прекине свезу са арадском епархијом ; не знамо. Ако постоји, нема сумње да ће је архивар изнети и дати меродавнима. Иста резолуција није нам дакле позната, и ми држимо, да она и не постоји. Познато нам је то, да администратор Сгојковић није израдио, да Ходош потпадне нод српског темишварског епискоиа, а сумњамо, да је у том погледу шта и радио. Ако је радио, требало би и тај његов рад изнаћи и да^и меродавнима. Познато нам је даље и то, да је сабор У седници од 4. Јунија 1871. изаслао конисију, да све манастирско имање попише и процени. Известилац те комисије Ђока Димитријевић, прочитао је у седници од 2. Јулија извештај о свима манастирима, а о Ходошу нема ни спомена, нити се рече, за што нема и о њему спомена. 0 Ходошу нема спомена ни у саборском

прорачуну од 16. Септембра 1879. сриских манастира за 1880. А тако исто ни за 1900., па ни у усвојеном прорачуну мајског сабора за 1902. 0 Ходошу је, као шго рекосмо на стр. 163. било говора. на сабору 1879., којом је приликом у седници од 26. Октобра закључено : „Саборски се Одбор унућује, да учини нужне кораке, ца се ман. Ходош, као српска задужбива и српско народно-црквено добро у посед српске јерархије врати." Као многи закључци саборски ; тако је и тај остао не извршен. И кад овако стоји са м. Ходошом, Милетић је ваистину истину рекао, да је он нашом кривицом заостао у рукама романским. За то је подједнако крива и јерархија и народ — сабори —, и ми немамо довољно речи да осудимо поступак оних људи, који се на све то не обзиру, те непрекидно обмањују наш сироти народ, како је за то крив онај, на кога због тога не може никаква пасти кривица и не иада, а то је Његова Светост. А особито не можемџ да се довољно начудимо „Заставином" „ Поморишанину и то како његовом сметенаштву, тако и незнаљу. Човеку, који не зна ни то, да архимандрита не поставља доживотно дијецезан, и који тврди како Његова Светост 1886. као тадашњи владика темишварски, није хтела да постави Србина за архимандрита Ходошког, који манастир и није лежао у његовој епархији: томе није било тешко да напише и ову „мудрост": „да баш овим што сам изнео о Ходошу, доказао сам, да је најгрубља (!) кривица што је м. Ходош данас румунски, баш код самог владике Бранковића, као тадашњег епископа темишварског." Уредник „Заставе" без сумње да није ни прочитао поменути чланчић; јер иначе не бисмо знали, шта да о њему држимо, да га је прочитао, па да га је ипак уврстио у лисг. Што наши сабори нису у своје време и кад је било време, да се м. Ходош не предаје Румунима, односно кад су га већ задржали, настојали и радили на томе, да им се * Ми држимо, да је онај чланчић Јанко брани мртва Владислава " у 239. бр. „Заставе" п. г. морао он нанисати, и ако се није иод њега нико потписао, те изгледа, као да је од уредника, у што не можемо веровати јер онако је могао — што рекли Србијанци — само „неписмен човек" писати.