Srpski sion

С1Р. 52.

.СЈРПСКИ СИОН 8

Бр. 2.

Меродавни — а подједно и одговорни пре свега и свега, не би требали да се сувигае поводе и обзиру на, савете познатих „многоглаголивих саветника и мЈдрада", који не знајући ништа иозитивнога, имају страст да чине предлоге — врло често и туђе нодмећу за своје — и савете, те држе, да су пронашли мудрост у томе, што препоручују највеће ћут&ње и не изнашање на јавност нужних до кумената за поменуте парниде, а не знају веселници ■—• управо они су све друго пре, но веселниди, ал ми их тако крстимо по србијански, који тим називом називају оне, који нису вееелници —, да су румунски родољуби и научењаци давно и давно пре Србаља разгледали све државне архиве, те да немају од нас ншчекивати, да им ми дамо нужну грађу. Па и њихови архијереји се не побојаше јавности и Орбаља, већ шгампаше у свом званичном листу своју тужбу, којом траже номенута три српска манастира. Исти веселници замерише нами, што обелоданисмо рад наших архијереја у погледу повраћања м. Ходоша, што није никаква тајна, а они сами почеше у ,,3астави'' обелодањивати рад саборског одбора, што је не само тајна, но и кажњиво од једног заклетог званичника. Престојеће парнице због манастира, и сувише-су озбиљне, те баш због тога, треба све што се односи на њих и што може бити од користи, износити на јавност, ако ни због чега другога, а оно већ због саме контроле. Та не признаде л и сам г. др. Жарко Мпладиновић, који је ишао у бечку архиву да истражује, управо да разгледа спремљена му акта о м. Ходошу, да није у њојзи нашао што је главно, т. ј. ко је зидао м. Ходош, гато се даде из ових његових речи извести, речених известиоду „Заставином": »— — Главно је, кад год је у старим временима било преписке о м. Ходогау, увек је било само реч о његовом поседу, докле допнру границе тога поседа, а никад није било речи: Је ли таЈ манастир сриски или румунски (бр. 249. п. г.) И пад ово признаде еам један г. др. Жарко Миладиновић; може л се замерити оним српским родољубима, који не деле мњење иисца чланка „Манастир Ходоги" у 278. броју „Заставе" п, г.: „— да српски народ може бити умирен, гато је ова ствар дошла у руке

заузимљивих и образованих млађих и образованих људи саборског одбора." Ми држимо, да не може! А не може им се то замерити с тога, што из горњег призпања г. Миладиновићева увидеше, да он у Бечу није нашао оно, гаго је најглавније; гаго знају, да архивар, који не зна ни славенски, ни латински, а да и не спомињемо и мађареки и румунски*, не може изнаћи ни у карловачкој архиви односећу се грађу на Ходога, а да је срећа, не само да ју је он требао у њој изнаћи, него изнаћи је и у Пегати и у Бечу, те фигакал народних фондова г. др. Г Б. Красојевић, не би имао нужде обраћати се католичком канонику др. Евгену Оенткларију, а ни саборски оцбор захваљивати му се на показатој грађи, и гато је саборски одбор намерак да иовери изналажење нужне грађе за иоменуте парнице, људима, којима част и поштење, ал који се не бавише тим стварима, те не ће знати, ни где се она налази — не треба мислити, да се она налази само тамо, где је у ексибиту реч: Ходош, као гато су у Пегати и Бечу тако поступали дотични истражиоци грађе о Ходогау —, и за чије изналажење поред претходног незнања и поред данагањег архивара, треба много вигае времена, но гато ће они моћи уложити у ис.ти посао. Уз то кад исти помисле и на то, да су како нови фигакали код народних фондова, а и чланова саборског одбора, људи тако рећи нови, који се нису никад бавили са историјом, а за вођење тих парница није довољно само прочитати покупљена и нађена односећа се акта на поменуте манастире, него се захтева и нешто друго. гато се не може наћи у архивским актима н Пико-у, и за што се човек не може спремити за 2 — 3 месеца, те се бојати, да им се као новајлијама не поткраде шта, гато би могло биги од штете по саму ствар, пошго ће Румуни узети за вођење * Како се равни гласови проносе о опозиву расписаног етечаја за место архивара, који не бадају најбољу сенку на самоеталност саборског одбора; добро би било, да се у „Српеком Митрополијском Гласнику" обелодани дотични закључак саборског одбора, 8аједно са разлозима, пошто би само то у стању било умирити јавно мњеае. Подједно би требало навести и закључак с разлозима у погдеду урачунавања проведених му годана у привременој супдетској сдужби у Панчеву, о чему се такође разни гласови проносе.