Srpski sion

Отг 90.

„СРПСКИ СМОН."

В р, 3.

степена, протосинђел Данило ИантелиЛ, бележнпк архидијецезалне епархијске управе и синђел Др. Августин БошњаковиЛ, настојатељ великореметски, редовпма Св. Саве IV. степена. Поред тога прибележени су још некоји од присутнога свештенства ради накнацнога одликовања. После свечанога доручка, који беше од кр. кујне из В. Пеште спремљен, и на којгм беше преко тридесет особа, вратили се Њпхова Велпчанства са свечаном нратњом натраг до Карловаца, одакле су око 6 часока по подне свечано и одушевљено испраћени за Веоград. = (Н>. Светост преузвишени г. патријарх Георгије) бавио се прошла месеца у Будимпешти, где је 25. Јануара присутан био на кр. дворском балу и милостиво био одликован подужим разговором од Њ. Величанства нашега краља, а 27. Јануара примљен у аудијенцпју код Њ. Величанства. За свога бављења у престоницп Њ. Светост се расхладила, те је по лекарском савету принуђена била собу чувати. Њ. Светост стигла је у сво.ју резиденцију, када је стање његова здравља но мишљењу лечничком изван сваке опаснрсти постало. = (Н>. Преузвишеност бан краљевина Хрватске, Олавоније и Далмације г. гро^ Драгутин Куен Хедервари) испративши високе госте дне 29. Јануара, пзволео је преноћити у дворовима патријарашким у Карловцима. Истога дана у вече приређена је у натријаршији свечана гозба у почаст Преузвишеном госту, на којој беше до четрдесет особа. Високопреосвећени г. епископ бачки Митрофан Шевић, у заступству Његове Светости домаћпна, изволео је поздравити високог и милог госта патријарашкпх дворова садобродошлнцом, изјавивши своју радост, што може да поздрави са добродошлицом Његову Преузвишеност, који скоро 20 годпна седи на столици банова краљевине Хрватске, Славоније и Далмације, и који је настојао да за то време по својпм најбољим силама поради на вапретку и процвету ове земље и њених грађана без разлпке вере и народности, завршивши своју здравицу с речма: да живи Ваша Преузвишеност!, на што је с одушевљењем отневано многаја љета. На то је изговорио Преузвишени г. бан одушевљену здравицу Његовој Светости, патријарху нашем Георгију, изјавившп своје жаљење што Његова Светост нпје присутна, да му и у очп каже оно, што је одавно желео казати му, а наиме: да му се захвали на његовом јавном раду, а особито на нодигнућу овако монументалних грађевина у Кар-

ловцима и да јој пожели толико века. да дочека јавно признање и од својих верних, завршивши своју здравицу с ускликом: Живела Његова Светост!, на што је с одушевљењем отпевано нсиолаети деспота. Друштво је у најбољем расположењу дочекало поноћ, а за тим је Преузвишени г. бан отишао на починак у своје одаје, а млађи су још мало дуже заостали. 30. Јануара Преузвишени је г. бан исараћен од свпју присутних на свечаној гозби, на пут у Вуда Пешту. (Банредно заседање Саборског Одбора.) Саборски је Одбор одржао ванредне своје седнице 10. 11. 12. 13. и 14. о. м (Оеднице средишних власти.) Народно-школски је савет одржао своје сецнице 6. и 7. о. м. Како обелодавање рада његова не спада у програм нашег листа, наспоменућемо од његова рада само овај значајан његов закључак. По закључку саборског одбора, новопокренути лист „ Митрополитски Гласник" требао би да буде званичан орган свију наших автономних власти. Шкоски пак савет закључио је, да он исти гиет не прима и не признаје за званични лист у подручју школских послова, него се имаду предузети мере, да се оснује званичан школски лист. Због тога се има затражити од заменика главног школског референта и управитеља сомборске препарандије г. Николе Вукпћевића обавештај о стању фонда „Школског листа", који се има узети као званичан лист у автонсмним школскпм пословима. По овоме дакле имаћемо у име Божје место једног, три званична листа, што је у осталом и право. Нек свака власт бранп и заступа своје интересе. Да је саборски одбор мало озбиљније нромислио пре, него што је донео закључак о покретању „Митроиолитског гласника ", и да се прво удесило све и сва што је требало, у место што се прво нашао уредник, па тек се после одредио програм листу и остало, можда би много што-шта било друкчије. (Седница је архидијецезалне Еонзиоторије), одржана 13. о. м. (Арх. административни одбор\ одржаће своју седницу 17. о. м. (Монашко Удружење). Пошто п у Србији по стоји „монашко удружење", то су и настојатељи српских манастира у митрополији карловачкој на своме збору, одржаном 26. Новембра пр. г. у Крушедолу, на предлог нротосинђела и професора бого-