Srpski sion

Б р . 4.

„СРПСКИ СИОН"

Стр. 101.

жалост, још једнако нису уређени у таквом облику, да би сте могли мирно уживати аутономију св. иравославне цркве и слободе ваше. С тога. је иревишња и јасно изречена жеља Његова Величанства — а та је жеља по нас, верне и покорне аодајнике Му заповест —, да се пре свега, и заиостављају&и сваки др<Јги предмеш, оиетујем, ире свега, и заиостављајуЛи сваки други иредмеш, а на основу IX. зак чл. од 1868. —, дакле на начин који је уставом државе не само донуштен, но и нропи< ан —, састави једноставна сраско народно-црквена организација, јер баш је ото нелика незгода за српску народну цркву и школу, да нема једносгавне организације и да се управља засебним — и често непотауним уредбама међу којима не постоји Ој>ганичка веза и систематичка постепеност, п из којих је уредаба, не само тешко, но скоро и немогуће стећи јасан појам, о правима сриске народне православне цркве у домовини нашој " „Ишчекујем. дакле, од вас, шгована госиодо, саборски носланици, да ћете сматраги за своју свету дужност, да према јаспо израженој жељи Његова Величанства — одмах и пре свега заночнете претресап.е једноставног устава, што га је израдио саборски одбор, — те да и тиме дате израза својој благодарноети према очинском старању, којим је Његово Величанство, као увек, тако и овом нриликом усрећити благоизволело свој верии и одани му народ српски." На ту иоруку повереникову, посланици се ие хтедоше обазрети. Они у њој сматрајући ограничење саборске слободе и прописивање дневног реда, што се противи §. 8. саборског устројства, израдише сами свој дневни ред, ког кр. новереник по датој му инструкцији не смеђаше усвојити. После нодужег преговарања, кр. новереник је у седници од 14. Јулија изјавио: „— — иошто је сабор у погледу установљења дневнога реда, донео такав закључак који се противи наредбв Његова Величанства; пошто се је сабор тим закључком својим не само противио, да изврши законску своју дужност, него и очито одрекао послушности према краљевској превишњој

заповести: то но даној ми власти, као кр. повереник оваЈ у погледу установлења дневнога реда донесен закључак Сабора, ироглашујем неважним и неваљаним, и одлучно позивам сабор, да још из ове данашње седнице изашље одбор, који ће узети у нретрес предложен нацрт устава, и коме ће носле дужност бити, да о своме раду у своје време Сабору поднесе свој извештај". Како се сабор није хтео одазвати ни том позиву поверениковом, то је он обуставио даљи рад саборски, док не стигне нревишње решење на закључак саборски. У седници је од 26. Јулија иовереник изјавио, да пошто сабор унаточ најмилостивијем упуству Њ. В. није узео у првом реду у расправу предлоге, који се односе на коначно установлење срп. прав. нар. црквеног устројства, то на темељу налога, добивенога у нревишњој одлуци Њ. В. изданој 3. Августа, седнице сабора одгађа на неизвесно време. После тога су одржане конФеренције и код председника кр. угарског министарства барона БанФија и код Његове Светости, где су имали прилику да чују посланици, да се једноставна црквена организација мора израдити. и да се у њој мора допустити свештенству, да оно својих 25 посланика само бира. На израду једноставне црквене организације, којекако би и пристале тадашње странке либерална и радикална, ал само под тим условом, да се не мења изборни ред од 1871. Пошто влада на то не хтеде никако пристати, сабор се није више ни састао и по истеку времена био је разрешен. Пошто се по §. 7. саборског устројства сабор има сваке треће године редовно састати, требало се 1900. године између ускрса и духова састати нов сабор, није сабор ни те, ни идуће 1901. сазван, и ако је у смислу сабореког устројства од меродавпе стране пријављиван намерни сазив сабора. На добивени миг „од горе" одржали су радикали своја три народна збора и то у Вел. Бечкереку, Руми и Новом Саду, на којима су искали да се сазове сабор. После тога је — управо већ нре тога