Srpski sion

ОГР. 210.

„ОР ПСКИ С ИОН"

В р . 7.

учитељству тај лист препоручити, и све своје званичне наредбе, огласе, едикте и друге публикације свагда томе лисгу ради уврштеља достављати изволи. Нарочито нека изволи (наслов) учинити нужно расположење, да се све подручне црквене оишгине и школе, свештенство и учитељство на тај лист претплате, и да црквене општине своје огласе у тај лист шаљу. У Карловцима 8. (20.) Јануара 1891. Георгије с. р. Патријарх. Од то је доба ево прошло 12 година и од нове је године ушао „Српски Сион" у 13. годину. „Српски Сион" су признале све наше автономне власти за званичан орган, као митрополијски савет, школски савет, саборски одбор и све епархијске власти, те су у њега све своје огласе шиљали. И кад ОВО стоји, онда г. др. Н. Б. нека „иовуче конзеквенцију", каквим се именом може назвати тврдња његова у 67. бр. „Заставе", у којој је назвао наредбу арх. адм. одбора бр. 82/8. ех 1903. у погледу држања „Српског Сиона" и „Српског митрополијског гласника" „ чудовиштном наредбом". За цело је то време у више пути у нашој опозиционој штампи, нападано на његово излажење, и општине позиване да га не држе и да га не морају држати, нити да у њему своје огласе објављују. Таким је писањем, исто као и оно у Србији што је од радикала за време опозиције говорено народу, да не слуша власт, и кад му дође власт, да што изврши, да је коцем по глави, направљена само збрка код нашег народа и општина, те је увек било натезања са држањем листа и плаћањем, ал подједно је исто као и у Србији, кад су радикзли дошли на владу, народ дочекивао кољем и њихове власти, и наша радикална оиозиција дошавши на владу, дочекала да и њен лист „Српски митрополијски гласник" поједине општине не ће да држе и враћају јој га натраг. Кад је изабрати од „мајског сабора" саборски одбор преузео управу, једна од првих му је брига била, да покрене „Митрополијски Гласник", коме је уредништво једном своме заслужнику намењено и осигурано било и пре самог закључка о издавању истог листа.

Саборски је одбор у сво.јој седници од 21. Септембра 1902. цод бр. зап. 1885. Закључио: „да у својој наклади оенује и издаје званичан орган за народно-црквене автономне ствари под именом „Српски митрополијски гласник", којем ће одговорним уредником бити нар. цркв. автономни статистичар и у којем ће се имати обнародовати, односно увршћивати званичне наредбе свих нар. цркв. автономних власти, сви званични огласи нар. цркв. авт. митрополијских, епархијских и црквенооиштинских власти и органа а нарочито и извештаји о седницама саборског одбора и осталих горе поменутих власти". По овоме ]е саборски одбор, а не сабор, закључио, да св издаце „ Сриски митроиолијски гласник" , који је подједно закључио, да му уредник буде народно-црквено-автономни статистичар. Сабор је у својој седници од 2. Јулија на основу предлога г. Стеве Карамате, који је у поднесеним сабору предлозима предложио, да се стави у прорачун „хонорар од 1000 К за водитеља аутономне статистике код интерне управе", без да је означио делокруг његов, закључио „да се за водитеља статистике уврсти свота од 1000 К". Како, као што рекосмо г. Карамата није потање навео, какву би дужност имао предложен у његовим предлозима статистичар, то је у поменутој седници г. Михаило Медаковић у неколико речи навео, шта би била његова дужност, те предложи: „да се још сада то место креира са ОНОЛИТ:^ наградОМ као што то предлаже Карамата. А то би место могао заузети један од гииназијских професора". Дочим је код свију осталих места, што их је сабор задржао односно нова установио што у осталом није спадало у његов делокруг пре, док се не донесе статут за уређење централних власти — речено, плата је за то место та и та, за статистичарско је место речено: „за водитеља статистике увршћује се у прорачун свота од 1000 К". Ал то није саборском одбору сметало, да распише стечај и за стално статистичарско место, уз коЈе је стављена и дужност и награда за уређивање „Српског митрополијског гласника", и да га изабере и да му изда декрет за сталног чиновника, ком је исто место намењено било одмах при установљењу истог места.