Srpski sion

12.

1ЛМ1СКИ СИОН

О тр. ш.

3.) Писаније Гд. Епископа Платона, от 9. Авг. 1848. год. Пароху Даљскому, Космје Миланковићу писано. Лучшеје доказатељство сего, о нохишченији власти верховнија во Церкви и ограбљенији имјенија церковнаго, мњу јако бити не может. Равње и о сем реченоје опроверженије довољно извјешчајет. 4.) Писаније Г. Епископа Платона от 9. Авг. 1848. год. писано Протоиресвитеру Вуковарскому, Петру Космановићу, доказујет, јеже и предходјашчеје. 5.) Писаније великаго жупана, комитата веровитичкаго, Владислава Јанковића, под 14. Авг. 1848. год. Гд. Епископу Платону писано, кромје что предизложенаја потверждајет, јешче бољше доказујет, тјесноје, повјеритељноје отношеније в котором бил Епископ Платон с величајшими враги Церкве и народа нашего. 6.) В сем Писанији, почившему Протосингелу и Администратору Манастирја Ковиља, Варнавје Дамјановићу, под 2. Септ. 1848. год. јегда Народ наш грозно уже брашесја за спасеније Церкве својеја и самаго себе, писаном, јављајетсја Епископ Платон аки вјерно служај желанијам неиријатељеј народпих, и аки располагајај, Манастирским имјенијем, во Епархији Бачкој. 7.) Во писанији сем, под 7. Дек. 1848. год., Нам писаном, обшчему Народа нашего увјеренију, дјелом и кровију многоју засвидјетељетвованом, противословја, под видом помиренија, подносит услуги своја јеже издјејствовати, не мир но смерт народнују, смерт имене народнаго, паденије Церкве, губитељство увјенчаних прадједских заслуг наших. 8.) Писаније Архимандрита Гергетешкаго и Администратора Епархији Бачкија, Арсенија Стојковића, под 8. Дек. 1849. Нам писаноје, доказујет, јако нрјамаја випа погубљенија Архива и Библиотеки Епископата Бачкаго, јакоже и драгоцјеностеј Епископата и соборнија Церкве Ново-Садскија, к тому и готових новцев и документ фундациј свјашченических вдовиц Епархији Бачкија, бил самиј Гд. Епископ Платон. Сија сут, јаже Вашему Преосвјашченству, јеже таја разсудити, и мњеније орпоки оион 1903.

своје во рјешеније скорбнаго предмета сего утвердити настојашчими сообшчајушче, с високопочитанијем јесми Преосвјашченства Вашего Во Вијење 4. Ноембра 1850. обвјазатељњејшиј слуга Јосиф. I. Платон, Божијом милосћу Православниј Епископ Будимскиј, Главному Народному Сербскому Охбору Карловачкому, от Господа Бога радост и спасеније! амин. Славниј Народниј Сербскиј Главниј Отборе Господо почитајема, Браћо Љубима! Кад сам данас совершавао Божествену Литургију приносећи Преблагоме Отцу Небесноме жертву безкровну о спасенију Нредрагога ми Рода и Народа нашега Сербскаго, — суза ми је веселе благодарности из очију потекла, што ме је Милост Божија сподобила управо на данашњиј дан навершити 60-ту живота мога годину. Веселосузна благодарност та прене ми у души заједно са најсердечнијом жељом, забележити тај рођења мога 60-тиј дан дјелом којим народополезним. За мановеније Духа светога благоговјејно почитујем с том жељом у тај истиј мах рођену у мени мисао ту, да у ово будућности судбом преважно доба не може другога народнополезнијега дјела бити доли договора с Вама Господо Почитајема и Браћо Љубима. Приклоните ми дакле Родољубивога сердца вашега уво, иа судите, цјените но благоразсуђењу вашем ово моје учтиво иредложеније. Ја сам се отважио Поглаварство, које сам у Сјеченију Церковном при прављенију овдашњем умољен на себе нримио, сасвим нарочито зато оставити, што ме је јединац мој син, вратившиј се из Карловаца, увјерио, да је то њекоих от вас, а можда и свију вас жеља. С овом вјестију таки је умрло у мени досадашње твердо увјереније, да сам с тим поглаварством наишао био на њиву, на којој би ми се дало много добра и ползе за Царод наш чинити. И Прављенију сам већ устмено сообшчио, да сам закључио оставити званије то тога ради, што сам се достовјерно увјерио, да ми иољубљениј Народ мој обратну љубов СВ0 ЈУ? У К0 Ј°Ј Ј е Д Н0 Ј само ја срећан бити 23