Srpski sion

С тр . 374.

СРПСКИ

сион

Б р . 12.

Адмииистратором Парохии Сомборскија, смертију Јереја Јоаиа Теодоровића уиразднеиија, ностављен јест. Во смотрении ириходов Епископских учреждено, да Конвенцију и Сидоксију за 1848. љето Протопрезвитер Сомборскч и Парох НСадски, Вуковић, собрати имјејут и Протодјакону Цветићу, наложено, да получених за нроданое по моему расположенију от љета 1847. оставшее жито 800 Д. в.в. Нотарију Ружићу нредати вједает, јеже сеј немогиј противитисја, и учинил. В сем состојании бје Диецеза Бачкаја, искључаја Протопре свитерат Жабаљски, на котори помјануги Господин Епископ власт своју простерти не могл, до начала сего года, и даже до Месеца Марта. Здје начинаетсја ужаснаја катастроФа превратившаја вид цјелија благоурежденија Диецези сеја. Нашедше бо Венгри, јакоже Свјатости Вашеј вједомо јест, огњем и мечем свирјепствовати начаша, гради и болшују част весеј попалиша, божественија храми, невзирајушче на Свјатост их, оскверниша, опљениша, огњу предаша. В сих опасних окрестностех Свјашченство и народ нашего Влагочестија, оставивше всја своја сопостатом на разглабљение, во бјегствје спасенија искаху, мнози обаче свирјепости сих жертвоју биша. Ог народа множество погибе, от Свјашченства же, јелико мње вједомо јест, за цјелое времја точију четверица, и убо: Парох Мохолски, Константин Поповић, Парох Бајшански, Милош Панин, Парох Мартоношки, Јоан Милић и Љубомир Радосављевић, капелан и Син Пароха Вербашкога, Георгија Радосављевића. Из досеље сказаних Милостивјеше себје предсгавити можете Ваша Свјатост нињешњее состојание Диецези Бачкија. По шчастливом отгнании непријатеља Царства и народа нашего, и конечном того низложении народ Диецези сеја возватилсја в пустаја селенија своја, в каковом обаче количествје, оскудјевајушчим списанијам, совершено знати не могу. Јако великаја част народа оскудјевает, отуду закључити љет јест, что во њеких Парохиах точију половина того находитсја, во иних же и менше. В Старој Канижи, гдје во двух Парохиах преко тисјашча душ бје, ниње, јакоже разумјех,

до триста обрјетајутсја. Возвратившусја народу абие и нужда душепопеченија појавиласја, чего ради на взискание њекоторих обшчеств прибјегох Јего Високоиреосвјашченству, Господину Епископу ГЈакрачкому, заступајушчему Свјатост Вашу ниње во прављении Архидиецези с тјем нижајшим умољением, да нуждное расположение учинити изволит јеже би Свјашченство Бачкое, во Архидиецезје без онредјељенија бавјашчеесја во Парохии своја абие возвратилосја, јеже и сотворено бист. 0 личном обаче состојании того точно јешче извјешчен њесм. Јелико мње вједомо јест, кромје преднаведених убиених Свјашчеников природноју смертију умроша: кромје преднаведенаго Протопресвитера Мохолскаго, Григорија Моића, Јереј СтеФан Николић, Парох Старо-Футон?ки, Александер Летић, Парох Старо-Канижки, горјепомјанути Јоан Теодоровић Парох Сомборски и по новјејшим извјестијам Протопресвитера Сомборскаго, Јереј Петр Јанковић, Парох Кулски, и Василије Лукић, парох Лалички. Возвратившеесја Овјашченство в мјестјех от Венгров опустошених крова лишаестсја и потому стално тамо пребивати не может. Каковују же тшчету во стјажаном имјении претерије, Свјатоот Ваша из описаниј, касајушчимисја Протопресвитерми поднестисја имушчих Милостивјејше извјеетитисја будете. Во оскудјении храмов божествених, каковиј в множајших мјестјех Диецези сеја, јакоже требованаја Свјатостију Вашеју извјестија Протоиресвитеров покажут, ово со всјем сгорјели и окрадени, ово нге осквернени сут, Свјашченство Богослужение порјадочно отнрављати не может, и тако народ в сем произрјении утјешенија духовнаго лишаетсја, чему би јеже скорше помошчисја имјело. В Н.Садје прежде освјашченија Церквеј, Алмашкија и Успенскија, и јешче њекоторих мјестјех Свјашченство во дворје Церковном под ведрим небом на требование народа служити и тајни совершати принужбено бје. В смотренин отправљенија дјел Епархиалних, нарочноже Консисториалних, какових ниње велми мало јест, нижајше примјетити усуждајусја, јако досеље оно токмо дјелах, јеже необходима нужда со собоју донесе,